[С Вучијака стари]

Ко је јунак на фотографији?

Богдан Жигић из Кожуха, командир чете, погинуо 1946. године.

Тако је, легендарни Богдан Жигић из села Кожуха код Добоја.
„Спасоје Ђурић звани (Шаин) био је члан сеоског НОО и као веома строга особа, вјерна партији , открио је ОЗНИ положај скровишта Богдана Жигића и у акцији коју су извели припадници 16. муслиманске, убијени су у бази Павловић Вељко који је иначе био командант батаљона у Кожухама,Божо Татић а Тихомир Стојановић –Србијанац ,иако рањен успио се извучи из окружења ..База се налазила у „Ботића шуми“ у Кожухама ..У току ноћи,Тихомир је побјегао на сигурну локацију гдје је срео Богдана Жигића..Испричао му је све што је доживио. .Колико је Богдан био популаран у селу говори и пјесма о њему која се пјевала
„мени моја сачувала нана
пиштољину Жигића Богдана“.
После залијечења рана,Србијанац и Богдан су кренули у освету за издају њихове базе.Спасоје се јавно на збору о Три јерарха хвалио пред окупљеним народом да је он ишао на бункер Вељка Павловића.Тиме је
себи прописао смртну казну.У маси народа налазили су се и јатаци убијених и одмах пренијели Богдану ову информацију.,Богдан није дуго чекао на освету. Током ноћи је напао Спасоју док је био сам у кући. Богдан је убио Спасоју и запалио му кућу и њега у њој. Богдан се крио по шуми још дуго времена . Сваки дан су припадници ОЗНЕ са локалним становништвом по шумама тражили одбјеглог Жигића.Жигић је имао доста јатака.Он би у току ноћи долазио под прозор свога јатака, покуцао на стакло што је био сигнал јатаку да му припреми храну. У зиму на почетку 1947 , захвљујући домаћим сарадницима , УДБЕ у близини Гаревца села код Модриче Богдан је окружен са три обруча и није имао шансу да се извучe. Да не би пао жив у руке партизанима , извршио је самоубиство.Појединци који су се додворавали новој власти као Лазар Јајић(Кузмана) Ђерић(рођен 20.априла 1869.г) из Кожуха, мртво тијело Богдана Жигића је ставио у воловска кола и тако мртва га возаo по Копривни хвалећи се да је убијен последњи четнички бандит. Богдана су мртва везали пред његову кућу и за тарабу га свезали као Исуса.Појединци су га пљували и исмијавали се.Лазар,сиротиња и тешка биједа , иживљавао се над мртвим тијелом Богдана Жигића.Ударао га је ципелама по тијелу, Други дан ,његово унакажено тијело су припадници ОЗНЕ однијели у непознатом правцу и закопали.“
Такође Жигић је осветио првог команданта Требавског четничког одреда, капетана Милана Сојића кога су убили комунисти, априла 1942. године у Кожухама, на челу са Новаком Мркоњићем из Кожуха.
Он је са групом својих истомишљеника убио Сојића, и бацио га у ријеку Босну, мислећи да ће тако прикрити злочин.Када се за злочин сазнало, саборци Милана Сојића на челу са Богданом Жигићем долазе у Кожухе, седам дана након трагедије и истом мјером кажњавају злочинце.Тада и званично долази до подјеле и раскола између четника и комуниста, и за команданта Требавског четничког одреда касније корпуса је изабран поп Саво Божић који је био парох у селу Толиси код Модриче.