17-03-2022, 02:32 PM
"Као што je поменуто, равногорско руководство je четнички покрет и његове оружане јединице - Југословенску војску у отаџбини, представљало легитимним и јединим представником бивше Југословенске војске, чији се један део са владом и краљем „повукао на савезничку територију“, а други „остао на територији државе“.
То становиште средишња je тачка многих написа у централној
штампи који се односе на војно-политичку активност четничких
јединица. Из тог начелног опредељења развијана je теза да са
априлским сломом није ни било капитулације, те да само „наши
капитуланти и непријатељи тврде како смо ми, Југословенска војска
у отаџбини и органи власти, одметници од реда и закона и како
непријатељ има права да нас сматра за обичне бунтовнике, за кoje
не вреде ратни закони“.
У чланку „Непрекидност живота наше
државе“, који објављује „Нова Југославија“, о томе се између осталог каже:
„Ма шта да je чинила команда југословенске војске у
априлу 1941. она није могла ничим обавезати ни југословенску
државу нити целину њене војске. Државу обавезује само влада
државе и носилац државнога суверенитета, краљ Југославије.
Никада влада Југославије није одобрила капитулацију војске нити je
пристала на прекид paтa и непријатељства, нити примила ма какву
обавезу у погледу на Немачку, чије су нас трупе напале. Влада и
краљ, са деловима војске повукли су се на савезничку територију,
а други делови војске остали су на територији државе. Краљ као
Врховни командант реорганизовао je Врховну команду и поставио
joj за начелника штаба садашњег ђенерала Драгољуба Михаиловића. Та војска држи стварно под својим оружаним господарством знатне делове наше државне територије. Под њеном заштитом и
под њеним ауторитетом народ прима наређења сваке врсте и
извршује их. Једина законита војска на нашој територији јесте југословенска војска под командом ђенерала Михаиловића.
Окупатор нема права да ствара ма какву војску од југословенских држављана.
Југословенски држављани могу вршити војне дужности само у
одредима ђенерала Михаиловића. Југославија има своју владу коју
joj je именовао законити Краљ, слободно од ма чијег притиска. Jeдан део владе, њен Министар војни, ђенерал Михаиловић, налази се у земљи и уз органе Врховне команде врши делимично и управну
власт... Непријатељ не сме пре закључка мира да на територији
Југославије ствара посебне државе, ни Хрватску ни Србију и да
им именује владе и власти. На територији непријатељ није ни стварно ни правно потпуно завладао.
Владе које je он именовао jecy
само његови, окупаторови, намештеници и све што они раде раде
у име окупатора. И они и окупатор имају да одговарају за своје
чине. Ето то су стварне чињенице.
Постоји непрекидност у животу наше државе, наших власти, нашега државног суверенитета.
Супротно тврђење јесте освајачко правдање за насиља које он врши
над нашим народом. Противу законитог и уставног поретка у Југославији изводи комунистичка странка једну оружану побуну, под видом борбе против окупатора. Она покушава да приграби себи
власт и проглашава своје вођство за владу Југославије. Сасвим je
природно да органи редовне државне власти и војске чине све да
и оружјем и мирним средствима учине крај овој побуни. Сва питања
о нашем државном преуређењу и о друштвеном поретку имају се
решавати мирним путем, по свршетку рата, кад се народ заједничком борбом свих његових снага буде ослободио од непријатељске окупације. Ова борба противу комунистичке побуне јесте чисто
наша унутрашња ствар. Она нема никакве везе ни са ратом ни са
међусавезничким односима. Од савезника ми тражимо да се у њу
не мешају на други осим на пријатељски начин: да утичу на бунтовнике нека не изазивају грађански рат којим се чини највећа штета општем народном ослободилачком рату. Ово гледиште на наш
државни поредак дели цео наш народ, зато он и помаже органе
југословенске војске у отабџини да земљу ослободе и у њој сачувају
законити ред и мир...“. 162
162 Нова Југославија, 1. VI 1944, бр. 2.
Извор: Др МИЛАН Б. МАТИЋ, "РАВНОГОРСКА ИДЕЈА У ШТАМПИ И ПРОПАГАНДИ ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА У СРБИЈИ 1941-1944", Institut za savremenu istoriju, Beograd, 1995. godine, стр. 135-136
То становиште средишња je тачка многих написа у централној
штампи који се односе на војно-политичку активност четничких
јединица. Из тог начелног опредељења развијана je теза да са
априлским сломом није ни било капитулације, те да само „наши
капитуланти и непријатељи тврде како смо ми, Југословенска војска
у отаџбини и органи власти, одметници од реда и закона и како
непријатељ има права да нас сматра за обичне бунтовнике, за кoje
не вреде ратни закони“.
У чланку „Непрекидност живота наше
државе“, који објављује „Нова Југославија“, о томе се између осталог каже:
„Ма шта да je чинила команда југословенске војске у
априлу 1941. она није могла ничим обавезати ни југословенску
државу нити целину њене војске. Државу обавезује само влада
државе и носилац државнога суверенитета, краљ Југославије.
Никада влада Југославије није одобрила капитулацију војске нити je
пристала на прекид paтa и непријатељства, нити примила ма какву
обавезу у погледу на Немачку, чије су нас трупе напале. Влада и
краљ, са деловима војске повукли су се на савезничку територију,
а други делови војске остали су на територији државе. Краљ као
Врховни командант реорганизовао je Врховну команду и поставио
joj за начелника штаба садашњег ђенерала Драгољуба Михаиловића. Та војска држи стварно под својим оружаним господарством знатне делове наше државне територије. Под њеном заштитом и
под њеним ауторитетом народ прима наређења сваке врсте и
извршује их. Једина законита војска на нашој територији јесте југословенска војска под командом ђенерала Михаиловића.
Окупатор нема права да ствара ма какву војску од југословенских држављана.
Југословенски држављани могу вршити војне дужности само у
одредима ђенерала Михаиловића. Југославија има своју владу коју
joj je именовао законити Краљ, слободно од ма чијег притиска. Jeдан део владе, њен Министар војни, ђенерал Михаиловић, налази се у земљи и уз органе Врховне команде врши делимично и управну
власт... Непријатељ не сме пре закључка мира да на територији
Југославије ствара посебне државе, ни Хрватску ни Србију и да
им именује владе и власти. На територији непријатељ није ни стварно ни правно потпуно завладао.
Владе које je он именовао jecy
само његови, окупаторови, намештеници и све што они раде раде
у име окупатора. И они и окупатор имају да одговарају за своје
чине. Ето то су стварне чињенице.
Постоји непрекидност у животу наше државе, наших власти, нашега државног суверенитета.
Супротно тврђење јесте освајачко правдање за насиља које он врши
над нашим народом. Противу законитог и уставног поретка у Југославији изводи комунистичка странка једну оружану побуну, под видом борбе против окупатора. Она покушава да приграби себи
власт и проглашава своје вођство за владу Југославије. Сасвим je
природно да органи редовне државне власти и војске чине све да
и оружјем и мирним средствима учине крај овој побуни. Сва питања
о нашем државном преуређењу и о друштвеном поретку имају се
решавати мирним путем, по свршетку рата, кад се народ заједничком борбом свих његових снага буде ослободио од непријатељске окупације. Ова борба противу комунистичке побуне јесте чисто
наша унутрашња ствар. Она нема никакве везе ни са ратом ни са
међусавезничким односима. Од савезника ми тражимо да се у њу
не мешају на други осим на пријатељски начин: да утичу на бунтовнике нека не изазивају грађански рат којим се чини највећа штета општем народном ослободилачком рату. Ово гледиште на наш
државни поредак дели цео наш народ, зато он и помаже органе
југословенске војске у отабџини да земљу ослободе и у њој сачувају
законити ред и мир...“. 162
162 Нова Југославија, 1. VI 1944, бр. 2.
Извор: Др МИЛАН Б. МАТИЋ, "РАВНОГОРСКА ИДЕЈА У ШТАМПИ И ПРОПАГАНДИ ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА У СРБИЈИ 1941-1944", Institut za savremenu istoriju, Beograd, 1995. godine, стр. 135-136