[Ђорђе Ивковић]

ВОЈВОЂАНСКА КОАЛИЦИЈА ВОЉНИХ И РАДИХ

Недељко Kуљић: ВОЈВОЂАНСКА КОАЛИЦИЈА "ВОЉНИХ"

„Kоалиција вољних“ или дресирана послуга са задатком: продати се окупатору и помоћи у борби за „грађанска права“. Српска права не спадају у људска права. Ни руска, разуме се.

Како се лако прелази преко ове кључне теме када је државотворност у питању.

Не би смело да постоји дилема колико је трагично Српски народ коштало ударање граница у живом националном ткиву.

Да постоји мудрости у народу, првенствено северне покрајине, па следствено томе и у политичкој елити, најгори атавизам брозовштине - САП Војводина, српски народ би одавно ликвидирао. Национални састав Војводине је такав да, уз консолидовану народну свест, у укидању Покрајине не би смело бити већих тешкоћа.

Неколико, у чланку поменутих креатура, постоје и не треба их штедети у јавном простору, али они су тек луди пајаци, без подршке у бирачком телу. Чанак је одвратни шестолички мрзитељ Србије удбашког соја, али за њега гласа 1% бирача. На нетом прошлим изборима на "личном" бирачком месту његова опција добила је 24 гласа. Сами по себи они дакле нису претња. Или, бар, нису главна претња.

Главни разарајући фактор Србије, у овом случају сепаратистичка оперативна био-маса јесте дисциплинована руља под Вучићевом командом. То су људи без дубинског националног идентитета, па дакле и одговорности, са крипто-мрзитељским ставом према Србији и, особито, Србијанцима. Они су данас најгрлатији "Срби" јер им тако одговара. Када напредњачка пирамидална власт почне драматично да се урушава, а прве знаке њихове самодеструкције ево гледамо, та политичка био-маса више неће имати никаквог интереса, нити каквог "емотивног" погона, да остане у Србији. Зашто би трпели муку због нечега за шта нису емотивно везани, па у значајном делу гаје одбојност?

Срамотна паланачка психологија, модус вивенди ниских духом сажет у политичку мантру "гледања себе", којом нас ево туку по глави са свих страна, има природан исход у бежању од тешкоће и подвлачењу под скуте моћног господара.

Уместо да на погибељну опасност која виси над нама и шуња се већ међу нама, реагују братским збијањем, саборношћу, они реагују бежањем, дистанцирањем, окретањем леђа. "Гледају себе". Тако су увек реаговали, и није им првина ни у Војводини. Знају они за аутономашење од пре. За борбу за јединство Србије поготово неће имати воље они који су се уз Вучића натоварили маслом. Неће те воље имати ни они који су се етаблирали, угњездили, имају бизнис.

Ко год је из радикала, или чак ДСС, лако прешао у напредњаке; из, бар декларативно, националне опције у "веберовску" идеологију на европском путу, још лакше ће се од напредњака преверити у војвођанског патриЈоту, једнако бучног, разметљивог и бахатог.

Вратиће се заправо на фабричко подешавање.

Око ове ствари више нема сумњи.

Поновићемо, нису спорни текстови какав је горњи. Али, ако се ограничава дискусија само на назочне аутоване србо-усташе, селективно, измичући из ракурса базичне генераторе деструкције (како то чини већ сасвим дегутантно нападно и Професор), то више служи као бацање прашине у очи.

После ће да кажу "Е сад је касно".