17-04-2022, 02:22 AM
Ух... ишчитах све ово, покупих референце. има ту за наредних можда и месец дана проучавања.
Него, не нађох нигде за велико стрељање у Пожаревцу. Како је могуће да је то остало - у замрачењу.
Ако се добро сећам, једне вечери ми се пожалио друг из клупе, са ким смо се шалили раније у вези "борачких пензија". Свим осталима су дедови били у партизанима, из разреда, само његов у четницима (ја се нисам јављао, јер и није ми био нико ни у четницима ни у партизанима. Један деда Сремац помагао брата у партизанима, али није узимао пушку у руке, а други деда из Баната је само обрађивао земљу, политика га ич није интересовала, и у рат је ишао само под тешком принудом, као и многи што су имали сличан став у Банату - у то време, што је и логично, јер какав је смисао учешћа у .. грађанском рату? Еј? Дакле тешко је схватити тај Банатски став - ни лево ни десно било онда, а видим помало и сада...), а што се тиче друга из клупе и његовог деда, деда му је добио, чак ваљда и баба му - борачку пензију.
Хаха - глупаци из власти. Деле пензију - и непријатељу.
Међутим, пред смрт, деда њему открије "тајну". Деда јесте био четник, али су га заробили. да ли је имао 17 година. Тражили добровољца, он се јавио, напојили га, угојили, обукли, упристојили, дали му и да чита новине и... дали му да задужи пушко-митраљез. Правац пожаревац. Железничка станица. И на грудобран. Каже да му се цев митраљеза усијавала од силног пуцања. Недељама су вагони довозили - његове дојучерашње саборце - четнике - на стрељање.
Ето, ћуто је човек силне године, и онда, дошао пад берлинског зида, као и време умирати, и.. није мого да издржи човек да умре а да се то не сазна.
Тај мој друг је био весео све до те ноћи. Одонда има пуно проблема. Кренуо је и дрогу да користи. Штета и греота велика. Баш добар. А тежак крст - дедин на леђима. Деда себи олакша а унуку посла терет. Као да сагорева изнутра.
Сад је терет и на свима нама и на држави да се то открије. Ко је то радио, колики су то људи, ко све, и сл..
Да се истина сазна, па да сви прођемо кроз тај тежак период, да прогутамо све кнедле, а не само тај мој друг кога ми је пуно жао.
Да је лош човек, не би имало шта да га секира толико. Овако, њему је тешко, али ће му и бити лакше. Нама је сад лако, али ће нам бити тешко кад све то сазнамо. Јер, ето... ретко који деда ће унуку рећи истину где је био, шта је радио, како је живот у рату проводио.
А о комшијама, или душманима - то и да не питамо.
Него, не нађох нигде за велико стрељање у Пожаревцу. Како је могуће да је то остало - у замрачењу.
Ако се добро сећам, једне вечери ми се пожалио друг из клупе, са ким смо се шалили раније у вези "борачких пензија". Свим осталима су дедови били у партизанима, из разреда, само његов у четницима (ја се нисам јављао, јер и није ми био нико ни у четницима ни у партизанима. Један деда Сремац помагао брата у партизанима, али није узимао пушку у руке, а други деда из Баната је само обрађивао земљу, политика га ич није интересовала, и у рат је ишао само под тешком принудом, као и многи што су имали сличан став у Банату - у то време, што је и логично, јер какав је смисао учешћа у .. грађанском рату? Еј? Дакле тешко је схватити тај Банатски став - ни лево ни десно било онда, а видим помало и сада...), а што се тиче друга из клупе и његовог деда, деда му је добио, чак ваљда и баба му - борачку пензију.
Хаха - глупаци из власти. Деле пензију - и непријатељу.
Међутим, пред смрт, деда њему открије "тајну". Деда јесте био четник, али су га заробили. да ли је имао 17 година. Тражили добровољца, он се јавио, напојили га, угојили, обукли, упристојили, дали му и да чита новине и... дали му да задужи пушко-митраљез. Правац пожаревац. Железничка станица. И на грудобран. Каже да му се цев митраљеза усијавала од силног пуцања. Недељама су вагони довозили - његове дојучерашње саборце - четнике - на стрељање.
Ето, ћуто је човек силне године, и онда, дошао пад берлинског зида, као и време умирати, и.. није мого да издржи човек да умре а да се то не сазна.
Тај мој друг је био весео све до те ноћи. Одонда има пуно проблема. Кренуо је и дрогу да користи. Штета и греота велика. Баш добар. А тежак крст - дедин на леђима. Деда себи олакша а унуку посла терет. Као да сагорева изнутра.
Сад је терет и на свима нама и на држави да се то открије. Ко је то радио, колики су то људи, ко све, и сл..
Да се истина сазна, па да сви прођемо кроз тај тежак период, да прогутамо све кнедле, а не само тај мој друг кога ми је пуно жао.
Да је лош човек, не би имало шта да га секира толико. Овако, њему је тешко, али ће му и бити лакше. Нама је сад лако, али ће нам бити тешко кад све то сазнамо. Јер, ето... ретко који деда ће унуку рећи истину где је био, шта је радио, како је живот у рату проводио.
А о комшијама, или душманима - то и да не питамо.