[Змај_Баћушка]

Т в р ђ а в а




Свети Сава Србе утврдио
Дебелим их зидом опасао
Покровом их Божјим заштитио
Као мајка дете у колевци

Сваком Закон у руке метнуо
Сваком јасно и сваком једнако
Да свак знаде и да се управља

Првацима Крст руци предао
Са народом Крсту да приносе
Нараштају новом да преносе
Веру часну златно Православље

То прваци почеше слушати

Сва се земља плодом исплодила
Обилaто дошло и претекло
Котарице, кола и амбари
Све се тресе крцка да распукне
Све је 'редно, здраво и насито
То им било срцу задовољно
Мила мера милом одмилила
Поста благо земско већма мило
Но крстови, вера и науке

Отежале ноге у недељу
Па никако да погоде врата
Ближа бива њива од кољива
Ближа туђа него своја њива

Калуђери вина наточише
Вицеви се низ двери просуше

Српско стадо пошло мекетати
Сташе пасти почеше брстити
Слушали су до стотину лета
Сто и прво пођоше у страну

Тад дођоше зли жиди рагузни
Отворше им дебеле зидине
Стража српска сита и напита
Пропустише, брке омастише

Кренуше се зли жиди рагузни
Кренуше се по земљи Србији
Нудити им шта им је фалило
Брзу робу, одмор и промену
Пуно вина, сукна којечега
Разног новца, и сваке забаве

Своје везе и своја познанства
Сваког знају, сваком хвалу дају
Од хвале се многи надимају
Понајвише прваци народни
Од хвале се направ'ше мудрима
Мудријима од свих што су били

Сваком веле рођен си за цара
Овај слуша смешка му се душа
Па их јоште тапше по рамену
И позива да му чешће дођу

Не часише но се населише
Око српске круне понајчешће
Кују злато, сребро и прстење
И куну се у своје поштење

Жупана су краљем прозивали
Царем краља, Цара.. не смем казат'

Кад су свијех срца задобили
Своје конце свуда протурили

Почеше се Србљи свађавати
Око њиве, жене, баште, куће
Ником право шта му у тањиру
Брзо хоће оно што се хоће
Црни Скадар главом подупиру

Великаши један другог држе
Не под руку него на нишану
Не здраве се сем са својом шкрињом
У којој су благо уметнули

Почеше се син са оцем свадит'
Руку и мач на другог потезат'
Око посла и око имања

Душану су рагузи принели
Царску круну да би је носио
Исту круну себи наденули

А Душан се хоће похвалити
Нови градац тако саградити
Да захвали новој му властели
Скадар бели тако да се зове

Па им даде крупну бурунтију
Власт и новце да стану зидати
Рагузима што му помогоше
Да он брзо царској круни дође

Рагузи су вера одвраћена
Црно срце памет сувраћена
Навукли су црнога камења
Тим камењем хоће назидати
Своју 'тврду сред Савског покрова

Ал' им Свети Сава не даваше
Што саграде од руку и зноја
Од задана и од јарка Сунца
Та зидина јутро не дочека
Црн' се облак ноћу граду спусти
Олуј једе - поједе камење

Већали су злице рагужани
Па су ово понајзад свијећали
Ова земља за нас је баксузна
У њој нам се ни камен не прима
Кроз њу ми тек можемо ходати
Ал'на њој се не мремо држати
Е да би се на њој задржали
Ми нам браћо морамо ухватит'
Брата нашег хришћанског Србина
Као Јаков Исава за пету.

А њима је пета Ахилова
Што су тако добри домаћини
Сваком госту хоће угодити
Да се овај куће и не сећа
Њину кућу он да својом зове
Тражићемо шта дали не бисмо
Па кад то ми од њих добијемо
Лако ће нам бити за зидање

Ту кренуше злице рагужани
Разне жртве зидинам' носити
Али им се жртва не прихвата
Шта закољу којегод живинче
Оно неће меру померити
Ни камена вишак оставити

Молише се својем одвраћеном
Одвраћена вера покварена
Вера мртва за човека смрдна
Нити хаје нити на њих лаје
Када нису помогле артије
Дохватише књиге мађијашке
Листе црне, злобне и пагубне
Где да нађу ону понајтежу
Да им кључе од тврђаве дари?

Пронађоше такву полистину
Листа каже ваља вам заклати
Или српче које је одојче
Или трудну мајку са дететом
Тако они план су направили
Траже децу не говоре за шта
Мисле људи хоће усвојити
Они хоће у град сазидати
Да са тамом венчају Србију


Ал'не могу наћи у србаља
Ниједнога да им за то ваља
Ил' је старо ил' је мала хасна
Многодетне српске породице
Неће Србин дати свог српчета
Док у њему има човечнога

Не прима се жидовска настамба
Дан направе обноћ се поруши
Нико неће жидовима радит'
Па узеше Неимара Рада
Богумила, јерес аријанску
Да им ђецу живу узиђава
А из Босне, земље некрштене
Па се жале ком су круну дали
Он да нађе, снађе и помогне
Он упита, ал'народ не хтеде

Ухватише србе рагужане
Што са њима истом ушеташе
И добро се животом снађоше
Великаше што их задужише
Најдужнији Мрњавчевићи
Силних дуга а мало талира
Уз то још су са њима рођаци

Даље нећу о овом причати
Зидање је Скадра испевано

Кад успеше Скадар саградити
Црни Градац сред беле Србије
Српско царство крете пропадати

Црни Скадар гута српску децу
Сабља турска учини остало
Кад дођоше турци незнабошци
То су жиди једва дочекали
Жедна крви српске и дечије
Цар Душана српског бојовника
А витеза многијех ордена
Рагужани лако заменили
Ћор-Султаном на меку душеку
Место сабље чибук опасао
Из харема свога не излази
Па таквога лако натерали
Да све чини што је њима драго

Где им Душан не хте преписати
Од све вере и свога образа
Ту се Султан златом лакомио
Па је сваком свашта потписиво

Похиташе разне крџалије
Сву Србију харом да похаре
Своју плату црну да зараде
Да прикупе црначку порезу
„Данком крвним“ што га људи зову

Не бил' жеђа у њим' пресушила
Пресушила мир им подарила

Крв је људска такво чудно пиће
Једном ко је кусом окусио
У вампира он се претворио
Па је крвљу жедан и болестан

Без да нађе лека и покоја
У њему се бездан одпирује
Из ког јаук живи извирује

Док не сретне себи жеднијега
Те да овај крв му сву попије
Да му јаде силне прекраћује


+++

Дигоше се смрдљиви ветрови
Те почеше к тврђави дувати
Тврдој кули тврдих Немањића
Сва властела кућом преселише
Еспап, робље књиге староставне
Злато, свилу и ситно бисерје
Слуге, коње, стоку на бродовље
Кроз Дунаво у царство Маџарско
Ту се они лако уставише
Одморише коње и бродовље
Прође земан прођоше векови
Потомци су претке испустили

Кад нам царство кренуло тонути
Један Кнеже рода властелнога
Из Грбаља краја питомога
Зажги свећу собом запали је
Да нам роду буде одступница
Одступница зори заступница

Племенита Кнегиња Милица
Виде турске силне безбожнике
Хоће рушит куле Немањића
Куле рушит разносити благо
Она приђе стени Крушевачкој
Стени приђе анђео поможе
У стену је благо сачувала
Древно благо светих Немањића
За далека и чудна времена
Кад ће проћи време предпошљедње
Вратити се лоза Немањића
Роду српском обнову да гради

+++


Племе српско утону у санак
Спавало је некол'ко векова
Кад га косну Светитељ Ђорђије
Косну Срба у ребро Адамско
Хајмо браћо земљу порађати!
Бели Ђорђе за турке је црни
Бели Ђорђе турку омркнуо
Јер му сужња тамнице избави

Коџа Милош и Капетан Коча
Свак помало слободи принесе
Неко мало неко мало више
Оба срба ропства избавише
Помогоше Анђели и Свеци
И хришћански цареви на земљи

Не зна шта ће српство разбуђено
Оће лево или оће десно
Где ће куд ће на коју ће страну
Свак крмељив за кормило хвата
Тако они растргаше врата
Па у земљу улазе туђини
Па се они почеше питати
И прваке народне хвалити

Кренуше се посвуда туђини
Кренуше се по земљи Србији
Нудити им шта им је фалило
Брзу робу, одмор и промену
Пуно вина, сукна којечега
Разног новца, и сваке забаве

Своје везе и своја познанства
Сваког знају, сваком хвалу дају
Од хвале се многи надимају
А највише прваци народни
Од хвале се направ'ше мудрима
Мудријима од свих што су били

Сваком веле рођен си за цара
Овај слуша смешка му се душа
Па их јоште тапше по рамену
И позива да му чешће дођу

Не часише но се населише
Око српске круне понајчешће
Кују злато, сребро и прстење
И куну се у своје поштење

Жупана су краљем прозивали
Царем краља, Цара.. не смем казат'

Кад су свијех срца задобили
Своје конце свуда протурили

Почеше се Србљи свађавати
Око њиве, жене, баште, куће
Ником право шта му у тањиру
Брзо хоће оно што се хоће
Црни Скадар главом подупиру

Великаши један другог држе
Не под руку него на нишану
Не здраве се сем са својом шкрињом
У којој су благо уметнули

Почеше се син са оцем свадит'
Руку мача другом потезати
Око посла и око имања

Петру Краљу туђини принели
Краљев жезал да би га носио
Исти жезал себи наденули
Сина су му за себе везали
Да га штују, да га саветују


Син му лако савет прихваташе
Саветнике своје послушаше
Саветници свак исти ко Јуда
Саветује да се чини труда
Да се руши кула Немањића
Да се слави нека друга слава
Да се слави од пара фонтана
А не добри Свети Отац Сава


Стари градац Жрнов староставни
Стару кулу Светих Немањића
Динамитом у небо бацише
Место њега подлост преисподњу
Црно ругло – таму помрачену
Црно теле – тамног зигурата
Саградише до престоног града
За захвалу својим саветником


Подиже се Црна земља на њи'
Црна земља сред Марсеља града
На Тројицу беше напа'нула
Сву тројицу метком погодила
Те двојицу смрћу је убила
Само Ђорђа не уби Фрушкога
Распучи се мечје о одличје
Посред груди дар Светога Саве
Кад он Фрушки Српског Свеца воли
Избављење Светац му поклони
Да се знаде да се приповеда
Како ли се поштује светиња

+++

Оста српско стадо 'безглављено
Свет се руши – тешко свакој души

Смедерево Краља намештало
Првог Краља српског помазаног
Помазаног Краља у слободи
И срамота и Богу грехота

Када Срби неће свога Краља
Тад добише туђег слугерана
Србија нам би окупирана
'купирана од швапских фашиста
дављена од луди' комуниста
Смедерево Тврђава је стара
Сведок Жића Светих Немањића
Краљу Петру постаде магаза
И приручна љута барутана
Ни фашисти то изменили нису
А барутом јачим пунили су

Једном у по једног белог дана
Кресну искра настаде галама
Дим се виже врло на високо
Громље кричи, помрчина шкиљи
Ветар буче, завија и цичи
Тврђава што одбијала ј' турка
Замрачи се – појави с' печурка

Смедерево у том часу збриса

Неста људи кућа и камења
Већ празнина која се не мења
Четри бомбе ко да су атомске
У једноме часу распукнуте
Шкработину коју дете пише
Учитељ кад гумицом обрише
Тако бомба Смедерево збриса

Нигде људи нигде ни човека
Неста кућа неста намештаја

Тврђава је само одолела
Од силнога дима поцрнела
Са њом бела црква Смедеревска
Од пепела силно побелела
Светом борцу Ђорђу посвећена

Још на зиду година се памти
Запис на њој није подерати
Христу Богу слуга благоверни
Деспот Ђурађ Господар Србаља
те Поморја Зетског а по вољи
Његовој сагради овај град у
Лето шест'иљ'дев'сто'триј'ст'и'осмо

Да се знаде чији смо и ко смо

Сва наука бомбе такве нема
Ни сви светски цари ни судије
Којом могу срушити тврђаву
На Реч Божју што је саграђена
Трудом Светог Саве озидана
И на доброј вери стемељена

Ни потомци деца без памети
Лудилом је нису разрушила
И сад стоји муком приповеда
Ко смо с ким смо чији одакле смо

Да Бог чува разроко потомство
Уску памет широке стомаке
Бриге тешке а забаве лаке
Да не буја разврат и лакомство

Свако Закон у руке да меће
Сваком право и сваком слободно
Да свак знаде и да се управља

Првацима Крст руци да носе
Са народом Крсту да приносе
Нараштају новом да преносе
Веру часну златно Православље

Нек Крмчија постане Судија

Да се крену људи међу људе
Па нас Срба опет овде биће
Из Тврђаве изнићи ће цвеће
Да закити куће и пролеће