[Змај_Баћушка]

Од једног нашег прослављеног режисера који је био асистент режије у тим партизанским филмовима знам колико су били страшно захтевни ти ратни филмови. На снимању Сутјеске је страдао један од најдаровитијих сниматеља, у земљи и надалеко. Измислио је технику за хеликоперски стеди-шот. Одби се комад бетонског блока (бетонске бомбе) из авиона. и "бетонски шрапнел" га погодио кроз отвор сниматељског бункера директно у главу, и све је прснуло по његовом колеги, другом оператеру камере (шарферу).

Неретко и у Холивуду страдају људи током снимања сцена, и поред свог обезбеђења.

Зашто се иде тако, и преко граница безбедности? Баш зато да би се ратна драма што више приближила гледаоцу. Да гледалац осети рат, а да не учествује у њему.

Кад год да су ратне масовке, обавезно се радило са асистентима режије, јер ту има много проблема за које режисер мора бити присутан на лицу места, да одмах реши.

Ако нико није настарадао током снимања овог филма, то исто би била реткост у домаћој ратној кинематографији.

Можда неком буде интересантно да зна овде, да у Босни има пар места, где су партизанске филмске екипе рушиле мостове, уз обећање власти да ће им поново саградити. Међутим, пошто то нису никад учиниле, мештани тих места су, како кажу људи, и данас кивни на филмске екипе, и не воле их. Ко год дође, ови га питају: кад ћете нам болан, вратити срушен мост? - Па ко вам га је срушио? Ви, болан, филмађије.

Ако ништа није срушено, оскрнављено, итд. приликом снимања филма, и то је велика победа.