22-04-2022, 12:55 PM
Илија Трифуновић Бирчанин - Трновитим стазама
Илија Трифуновић-Бирчанин (1877 — 1943) је био српски четник и четнички војвода из времена Борбе за Македонију 1902–1912. у Првом светском рату и у Другом светском рату.
Илија Трифуновић је рођени приповедач, оживео је своје вредних поштовања командатне, војводу Вука, Танкосића и ђенерала Божу Јанковића али осликао и верне саборце и четничке муке.
Живо је насликан војвода Зафир Премчевић ког је живот по свршетку рата затекао као пуког сиромаха, који је пушку заменио пастирским штапом, и после кратког времена готово ослепи. Захваљујући добрим саборцима доведен је на операцију у Београд. Том приликом по изласку од лекара војвода Зафир пође да разледа, идући од палате до палате „нагло се окрете свом пријатељу и упревши у њега мутно-крваве очи, са којих је малопре скинута бела скрама, уз подрхтавање у гласу, узбуђено проговори: — Бре, бре, убав Београд. Имало зашто да се тепамо. Просто нека је. Дивно беше видети га у том тренутку. Ове речи као да га препородише. Његов погурени стас исправи се. Стиснуте суве усне задрхташе, да би се одмах потом развукле у задовољан осмех. Лице му се озари срећом, а давно угашене очи још једаред заблисташе старим огњем, да би из њих кануло неколико крвавих суза.”
Књига Трновитим стазама је књига искреног патриотизма, неупитног херојства и бескрајног другарства.
https://www.talijaizdavastvo.rs/korpa/pr...rosh_povez
Илија Трифуновић-Бирчанин (1877 — 1943) је био српски четник и четнички војвода из времена Борбе за Македонију 1902–1912. у Првом светском рату и у Другом светском рату.
Илија Трифуновић је рођени приповедач, оживео је своје вредних поштовања командатне, војводу Вука, Танкосића и ђенерала Божу Јанковића али осликао и верне саборце и четничке муке.
Живо је насликан војвода Зафир Премчевић ког је живот по свршетку рата затекао као пуког сиромаха, који је пушку заменио пастирским штапом, и после кратког времена готово ослепи. Захваљујући добрим саборцима доведен је на операцију у Београд. Том приликом по изласку од лекара војвода Зафир пође да разледа, идући од палате до палате „нагло се окрете свом пријатељу и упревши у њега мутно-крваве очи, са којих је малопре скинута бела скрама, уз подрхтавање у гласу, узбуђено проговори: — Бре, бре, убав Београд. Имало зашто да се тепамо. Просто нека је. Дивно беше видети га у том тренутку. Ове речи као да га препородише. Његов погурени стас исправи се. Стиснуте суве усне задрхташе, да би се одмах потом развукле у задовољан осмех. Лице му се озари срећом, а давно угашене очи још једаред заблисташе старим огњем, да би из њих кануло неколико крвавих суза.”
Књига Трновитим стазама је књига искреног патриотизма, неупитног херојства и бескрајног другарства.
https://www.talijaizdavastvo.rs/korpa/pr...rosh_povez