[Шумадинац]

Што се тиче првог четничког филма "Опкољени" у поробљеној Србији после скоро 80 година, може се рећи да је филм одличан. Сјајан приказ стварне борбе... употреба и баратање ватреног оружја, правилно пужење, коришћење бусења као грудобран, итд. (све то први пут у српској кинематографији). Прави лик Николе Калабића и његових сабораца. Врхунац екстазе и највеће изненађење ми је било појављивање Солунаца, тј. пуковника Крсмановића (велики поздрав п. Крсмановићу). И пуно ту има генијалних приказа и дијалога. Огромна вредност филма је и спомињање љотићеваца у правом виду. Тако да ће ускоро бити права халабука о томе да је то антиљотићевски филм. 

И једна од највећих предности овог филма је што нема "познатих" глумаца (и боље, смучили су нас у бројним комунистичким филмовима). Даклем, по томе уникат.

* Е сад било би непоштено не изнети и пар ситница који западају за око и који не умањују значај филма:

- иако је сјајан приказ, засади борова су махом подизани после 2. св. рата..... Можда грешим, не знам
- пошто исто као гос'н Самарџић обраћам пажњу на реакцију гледалаца, највећа њихова критика је да је филм спор. Мени лично то није мана филма, већ врлина. Како би тек реаговали када би гледали Тарковског?
- и поред одличне костимографије, ипак се види да су костими и саме капе, па и шајкаче неизношене. Пар ликова су онако школски носили шајкаче, ко да их први пут користе. Требали су их мало накривити у страну или у назад.
- недостаје барем пар коња на коме неко од четника јаше до одређеног и безбедног места, као и неко немачко возило на главним путевима.

* Што се тиче замерки, постоје само две:
- беспотребан "превише модеран" приказ капетанове жене
- на крају филма није наведена трагедија Николиног сина, тј. да су га убили комунисти.


Све у свему после првог четничког филма осећа се радост, задовољење и пуноћа. Као и потреба да се више пута одгледа.