[Змај_Баћушка]

Црног сина образ бели



Дал што смо се сви скупили
Па вам ово певам зато
Црна птица међ белима
Попунила српско јато

Судбина је копилана
Да век пробду у дну стола
Међ својима туђи буду
Међ сретнима комад бола

Као нико ко се роди
Своје место биро није
А првенац а копилан
Свете земље нам Србије

Једном кад се рушит стала
Посустала српска кућа
Све синове позвала је
Газ'местану сред Косова

У јек битке многи јуре
Јуначког је срца мука
Првенци су јурушали
Ал осташе кратких рука

Ал копилан беше вредан
Да од лењих отме славу
У врх сами досег'о је
Радо даде своју главу

Да и њега оци броје
На синове кад се сете
Да и њега помилују
Да загрле своје дете

Па и данас пример то је
Послушнога српског сина
Због којег се срце тресе
Бројним српским душманима

Он учини немогуће
На Косову пољу равну
Главу змији сасијече
И заслужи вечну славу

На Косову село мало
Из којега он потече
И сад носи име право
Копилићи - за споменче

Од витеза српског рода
Понајмањи он бејаше
Ал на делу прослави га
Онај који штити мале

Беше мали сад је велик
Обилић му Милош име
Док је части и Србије
Дичиће се Срби шњиме