04-05-2022, 01:41 AM
Био један жидовски отац на самрти, и имао четри сина. Већ дође време умирати, и он стаде дозивати синове, да види да ли су ту, крај самртног одра свога оца:
- Ицаче, ту ли си?
- Ту сам оче.
- Семјуеле, јеси ту?
- Ту сам оче.
- Јехуда, јел ме чујеш?
- Чујем те оче, ту сам.
- Ишмаиле, најмлађи, јеси и ти овде?
- Ту сам оче, ево и мене.
- Добро, жено, јесу сва четворица овде?
- Јесу, мужу, сви су дошли да те испрате.
- Ма је ли тако, заиста? Јесте сви овде?
- (они сви у глас) јесте, ту смо оче?
- Ијааааоооо... несрећници... па ко је остао у радњи... ко чува радњу?
Кога сам учио цео живот, и ничему их нисам научио...?
- Ицаче, ту ли си?
- Ту сам оче.
- Семјуеле, јеси ту?
- Ту сам оче.
- Јехуда, јел ме чујеш?
- Чујем те оче, ту сам.
- Ишмаиле, најмлађи, јеси и ти овде?
- Ту сам оче, ево и мене.
- Добро, жено, јесу сва четворица овде?
- Јесу, мужу, сви су дошли да те испрате.
- Ма је ли тако, заиста? Јесте сви овде?
- (они сви у глас) јесте, ту смо оче?
- Ијааааоооо... несрећници... па ко је остао у радњи... ко чува радњу?
Кога сам учио цео живот, и ничему их нисам научио...?