04-05-2022, 08:02 AM
Одгледао сам филм три пута и могу да кажем да ми је свако следеће гледање изгледао све боље.
За први пут је одлично, лед је пробијен, а потпуковник Никола Калабић се вратио међу своје Србе на велика врата. Оно што су коментарисали неокомунисти пре премијере филма, како лик Калабића никада неће изаћи изван оквира које су поставили Љуба Тадић и Зоран Ранкић, сигурно није тачно. Како време буде пролазило, Борко Брајовић ће, сасвим сигурно, све више бити прва асоцијација на филмског Николу Калабића.
Што се тиче осталих добрих ствари, први пут смо видели српског војника из Другог светског рата како се понаша по правилима војне службе (праћење непријатеља, обавештајни рад, усиљени марш, стрељачки строј...), видели смо Немце у операцији опкољавања, у подилажењу и затим повлачењу, одличне сцене борбе, затим сјајне и веродостојно приказане униформе и четника и есесоваца, па комплетно наоружање... Даље, добар одабир тема за дијалоге, где и неупућени гледаоци могу да похватају и разумеју главни ток радње и самог рата. Мени лично се баш свидело, поред улоге самог Калабића, како су изнете улоге негативаца: немачког команданта (хауптштурмфирера), Вирзиха, Немца са ожиљком на лицу, немачких агената који хапсе породицу... Такође, мишљења сам да је Живорад Мишић морао да буде дрчнији и одсечнији, некако ми је мекан приликом издавања команде за покрет. Истовремено, капетан у неким сценама као да није опкољен, у једном тренутку чини ми се да му скоро више од пола тела вири изнад грудобрана, а све време су Немцима на нишану.
Оно што је, по мом мишљењу, могло додатно да оплемени филм јесте, као што је неко већ изнад поменуо, појава коња, нпр. Калабић на коњу, да се убаци сцена са продавцем потковица. Осим тога, штета што није пронађена адекватна кућа, да се сними опкољавање у кући, мислим да би изгледало драматичније и неизвесније.
Главна замерка осталих гледалаца на пројекцијама којима сам ја присуствовао, колико сам могао да приметим, била је да је филм ''спор'' и да му фали мало више драме и динамике.
Толико од мене, још једном, за први пут је одлично, сада смо можда мало нескромни, али очекујемо да видимо на платну, поред Драже, још и Рачића, Кесера и наравно - Милутина Јанковића!
За први пут је одлично, лед је пробијен, а потпуковник Никола Калабић се вратио међу своје Србе на велика врата. Оно што су коментарисали неокомунисти пре премијере филма, како лик Калабића никада неће изаћи изван оквира које су поставили Љуба Тадић и Зоран Ранкић, сигурно није тачно. Како време буде пролазило, Борко Брајовић ће, сасвим сигурно, све више бити прва асоцијација на филмског Николу Калабића.
Што се тиче осталих добрих ствари, први пут смо видели српског војника из Другог светског рата како се понаша по правилима војне службе (праћење непријатеља, обавештајни рад, усиљени марш, стрељачки строј...), видели смо Немце у операцији опкољавања, у подилажењу и затим повлачењу, одличне сцене борбе, затим сјајне и веродостојно приказане униформе и четника и есесоваца, па комплетно наоружање... Даље, добар одабир тема за дијалоге, где и неупућени гледаоци могу да похватају и разумеју главни ток радње и самог рата. Мени лично се баш свидело, поред улоге самог Калабића, како су изнете улоге негативаца: немачког команданта (хауптштурмфирера), Вирзиха, Немца са ожиљком на лицу, немачких агената који хапсе породицу... Такође, мишљења сам да је Живорад Мишић морао да буде дрчнији и одсечнији, некако ми је мекан приликом издавања команде за покрет. Истовремено, капетан у неким сценама као да није опкољен, у једном тренутку чини ми се да му скоро више од пола тела вири изнад грудобрана, а све време су Немцима на нишану.
Оно што је, по мом мишљењу, могло додатно да оплемени филм јесте, као што је неко већ изнад поменуо, појава коња, нпр. Калабић на коњу, да се убаци сцена са продавцем потковица. Осим тога, штета што није пронађена адекватна кућа, да се сними опкољавање у кући, мислим да би изгледало драматичније и неизвесније.
Главна замерка осталих гледалаца на пројекцијама којима сам ја присуствовао, колико сам могао да приметим, била је да је филм ''спор'' и да му фали мало више драме и динамике.
Толико од мене, још једном, за први пут је одлично, сада смо можда мало нескромни, али очекујемо да видимо на платну, поред Драже, још и Рачића, Кесера и наравно - Милутина Јанковића!