[ЛукаЛоко]

(Штета што фале неке речи, па нисам сигурам да сам све тачно пренео.
Немојте да ме питате зашто.)

Љубиша "Бајо" Бачић
Трајко

На Сливницу изгибоше чете,
Милану се већ дрмао престо,
када сам рођен осамдесетпете,
а био сам дете тринаесто.

Ем Бугари, ем Тимочка буна,
ем радикал против владе хушка (?),
тек је српска а краљевска круна
падала је с главе као зрела крушка.

А наш сељак, тако му и треба,
трпи ..... на грбачу,
плати порез, тек остаје за хлеба (?),
преко хлеба не тражи погачу.

Мојем оцу су деца поумирала,
мајка није знала шта ће друго,
но ми барем име Трајко дала
да потрајем, да поживим дуго.

Ја сам био дете .....
ситно, мало, к'о мршаво јаре.
Мајка кука да ће да умре Трајче,
нико за мене не даје две паре!

Па ..... да ме не урекне,
да ме нека .... не угуши,
турише ми да се зло претекне
црвен конац на обе две уши.

.... тај конац је то Бог хтео,
нађоше баба да ми даје.
Тек Трајко је свашта преживео,
па ево га и дан данас траје!