04-05-2022, 09:35 PM
1. Водена БЕШТИЈА
Е, док је било шале, било је. Сад озбиљно! Ич није смешно. Ово може неког фрас да увати у води кад само види стра'оту од крупне рибе кад му се промигољи нуз чамац, или испод табана кад га очеше о табан док плива. И то је тек најсићушнији "блиски сусрет треће врсте", а било их је... и тежих. И оних најтежих.
Сваке године Дунав (и друге водене површине) у Србији и Војводини (и то је тако већ ... подоста дуго времена) однесу жртве такозваног: "Дунавског вира".
Е, таки вир није вид'о ниједан пецарош. Не да ја знам. Има оно вирова, али ниједан није толики да кад увати човека, ни дугме но исплива после. Нађу га или рониоци, или га избаци негде вода.
Шта се деси с човеком, па - не изађе нигде? Где га је одвео тај неки... вир?
Сваки има неку своју теорију.
А кад се саберу све чињенице. Све шта се зна о том виру, уствари схвати се да је то нека, уствари голема риба. Ил' големи сом, или штука или смуђ.
Знам ја.. рибари и рониоци су, каже, видели то све, али те крупне рибе се споро крећу, нису ратоборне, и слабо кога нападају. Е, јесте... има и тога.
Али... сетите се сви, шта је било на рекама 40-тих година. Пливали су људски лешеви. Па више не пливају. Нестали су. Како? Еј.. како? Неко их пој'о. КО? Мала од киле риба, крене да грицка и изгрицка целог човека. Што је више људи, то је више рибе, што се тако 'рани. Кад сом или штука навикне да једе човека (јер так'е ране има највише, рибљу млађ тим' наранили што Швабе, што Маџари, што Усташе, што Комуњаре..., и ето ти... добије се страшан грабљивац, навикао да се 'рани људксим месом).
О томе се не би знало, да није било силних ронилаца што су причали своје приче о големим, подводним неманима . и по пет, седам и више метара дужине. То има такву губицу, да човечија глава, комотно може да се стави унутри.
Таки' рибетина има свуде, али и' нема свуде да су човека гладни. Има их на Дунаву (ди су некад се задржавали побацани лешеви). Има их и у Сави (исто). Има их и у Савском Језеру (Аде Циганлије) - и тамо су бацали људе. Има их у Сребреном Језеру, и то су најновији ови, где су пронађене оне неке хладњаче са мртвим шиптарима, а колико их непронађених ... остало је негде забележено.
Сваке године те гледна рибетине "ћапе или покушају да ћапе по неког купача.
Мог познананика, сад - кувара - Ивана, из Београда, је огроман сом уједо за ногу, кад је имао 11 година. Само што је ушао у плићак Аде. Зграбио га, почео да вуче. Он мали у дреку, па га извукоше. Лекар ком је то испричао, само га завио, и одмахнуо главом.
Таки'случајева има колико хоћеш (или колико нећеш). А шта с оним силним снагаторима што су препливавали Дунав 50-тих и 60-тих па их "одн'о вир"?
Не саветујем ником да се брчка ни у Сребрном језеру, ни у Дунаву да препливава, нити Савско језеро да препливава уздуж. Рониоци кажу да су бусије грдосија - баш на средини, уздуж потковице.
Е, док је било шале, било је. Сад озбиљно! Ич није смешно. Ово може неког фрас да увати у води кад само види стра'оту од крупне рибе кад му се промигољи нуз чамац, или испод табана кад га очеше о табан док плива. И то је тек најсићушнији "блиски сусрет треће врсте", а било их је... и тежих. И оних најтежих.
Сваке године Дунав (и друге водене површине) у Србији и Војводини (и то је тако већ ... подоста дуго времена) однесу жртве такозваног: "Дунавског вира".
Е, таки вир није вид'о ниједан пецарош. Не да ја знам. Има оно вирова, али ниједан није толики да кад увати човека, ни дугме но исплива после. Нађу га или рониоци, или га избаци негде вода.
Шта се деси с човеком, па - не изађе нигде? Где га је одвео тај неки... вир?
Сваки има неку своју теорију.
А кад се саберу све чињенице. Све шта се зна о том виру, уствари схвати се да је то нека, уствари голема риба. Ил' големи сом, или штука или смуђ.
Знам ја.. рибари и рониоци су, каже, видели то све, али те крупне рибе се споро крећу, нису ратоборне, и слабо кога нападају. Е, јесте... има и тога.
Али... сетите се сви, шта је било на рекама 40-тих година. Пливали су људски лешеви. Па више не пливају. Нестали су. Како? Еј.. како? Неко их пој'о. КО? Мала од киле риба, крене да грицка и изгрицка целог човека. Што је више људи, то је више рибе, што се тако 'рани. Кад сом или штука навикне да једе човека (јер так'е ране има највише, рибљу млађ тим' наранили што Швабе, што Маџари, што Усташе, што Комуњаре..., и ето ти... добије се страшан грабљивац, навикао да се 'рани људксим месом).
О томе се не би знало, да није било силних ронилаца што су причали своје приче о големим, подводним неманима . и по пет, седам и више метара дужине. То има такву губицу, да човечија глава, комотно може да се стави унутри.
Таки' рибетина има свуде, али и' нема свуде да су човека гладни. Има их на Дунаву (ди су некад се задржавали побацани лешеви). Има их и у Сави (исто). Има их и у Савском Језеру (Аде Циганлије) - и тамо су бацали људе. Има их у Сребреном Језеру, и то су најновији ови, где су пронађене оне неке хладњаче са мртвим шиптарима, а колико их непронађених ... остало је негде забележено.
Сваке године те гледна рибетине "ћапе или покушају да ћапе по неког купача.
Мог познананика, сад - кувара - Ивана, из Београда, је огроман сом уједо за ногу, кад је имао 11 година. Само што је ушао у плићак Аде. Зграбио га, почео да вуче. Он мали у дреку, па га извукоше. Лекар ком је то испричао, само га завио, и одмахнуо главом.
Таки'случајева има колико хоћеш (или колико нећеш). А шта с оним силним снагаторима што су препливавали Дунав 50-тих и 60-тих па их "одн'о вир"?
Не саветујем ником да се брчка ни у Сребрном језеру, ни у Дунаву да препливава, нити Савско језеро да препливава уздуж. Рониоци кажу да су бусије грдосија - баш на средини, уздуж потковице.