10-06-2022, 06:44 PM
Српска Православна Црква је, након српске монархије, најстарија национална институција српског народа, настала 1219. године преданим радом првог архиепископа српског Светог Саве.
СПЦ је најважнија институција, захваљујући којој смо и опстали као народ под вековима страног ропства—турског, угарског, аустријског, венецијанског итд. Ми Срби данас своје физичко постојање дугујемо искључиво нашој Цркви, коју сви наши окупатори и непријатељи покушавали да униште.
И држава Србија, која је нестала у турском, аустријском и венецијанском вихору, је обновљена захваљујући СПЦ. Карађорђе и његови устаници су се на Сретење 1804. године заклели на часном Крсту проте буковичког Атанасија Антонијевића и ту обновили Немањићку Србију која је изникла на светосавском корену и изграђена на косовском темељу. Међутим, држава није најважнија национална институција. Државе пролазе и одлазе, мењају се и прилагођавају, док Црква опстаје за сва времена јер има свој корен у Христу Богу који је глава Цркве.
Соколови, предстоји нам велика борба за очување ове наше спасоносне и најважније националне институције—Српске православне цркве.
Док нас данас убеђују разни мудраци како је наша Црква, издавањем томоса о аутокефалности Титовој Македонској цркви пре неки дан, само "дала на коришћење" више од 800 древних српских историјских храмова и манастира (до јуче) расколничкој јерархији у Скопљу и како смо тиме спречили и предухитрили окупирану ЦИА Цариградску патријаршију—у свом погрешном источнопапистичком тумачењу 9, 17. и 28. канона IV васељенског сабора о питањима давања аутокефалије—да нам (пре нас) прогласи аутокефалну јерахију на канонској територији СПЦ, бојимо се да је истина сасвим другачија.
АВНОЈ и Титова подела српског народа у 5 Титових република и 2 Титове покрајине, које су данас све (осим једне) независне државе нам опет долази на наплату. Ми се, на жалост, још увек држимо тог несретног АВНОЈ-а и републике коју нам је непријатељски каплар Тито направио и самим тим себи пуцамо у ногу.
На том основу АВНОЈ-а и авнојевских граница, комунистички диктатор Тито је деценијама покушавао да од наше СПЦ створи републичке цркве тј. покушао је стварање некакве југословенске Патријаршије која би била састављена од других (републичких) Цркава, чиме би се зацементирали новоизмишљени идентитети Македонаца, Црногораца, православних Босанаца и Херцеговаца, православних Хрвата, православних Косовара и православних Војвођана. Жртвом наше Цркве (убијеним патријархом Викентијем и убијеним и протераним стотинама владика, свештеника и монаха), као и мудрошћу патријарха Германа и наших тадашњих епископа, спречена је та Титова идеја али уз последицу настанка Македонског ракосла 1969. године.
Једина српска национална институција која је (делимично) преживела злочиначку авнојевску поделу српског народа је СПЦ и њено растурање по том основу полако долази на дневни ред.
На жалост, данас је ту Титову идеју о комадању СПЦ по авнојевским границама преузела америчка дубока држава која контролише окупирану Цариградску патријаршију. Данас Цариградска патријаршија проглашава Титову републичку Македонску цркву као аутокефалну, док господар приватне државе Црне Горе усташа Мило Ђукановић тражи исту такву аутокефалност за део СПЦ у Црној Гори.
У свим скорашњим саопштењима, Цариградска патријаршија не назива више СПЦ својим именом ког је сама вековима користила—Српска православна црква, већ користи израз "Црква у Србији" ("Εκκλησία της Σερβίας") чиме усваја Титов план о стварању "републичких цркава" најављујући тиме шта нас чека у будућности.
Сад се поставља питање како спречити Цариградску патријаршију у будућем проглашењу црногорске, косовске, босанскохерцеговачке, хрватске и војвођанске цркве и растурању наше СПЦ по авнојевским основама?
Хоћемо ли опет тако мудро "предупредити" службенике ЦИА у Цариграду тако што ћемо брже боље поделити томосе о аутокефалности Црногорској, Косовској, Босанскохерцеговачкој, Хрватској или Војвођанској православној цркви, као што смо то учинили са Македонском црквом пре неки дан?
Судбоносни дани борбе за голи опстанак као Срби и православци нам се ближе. На удару је наша најсветија Српска православна црква и надамо се да смо дорасли великом задатку њене одбране и спашавања од глобалистичких напада.
Само се бојимо да неко још не добије идеју о "давању на коришћење" српских светиња Титовим расколницима у Скопљу тиме што им дамо томос о аутокефалности, па да онда тако "дамо на коришћење" наше Косово и Метохију тако што ћемо им признати независност и дати "столицу у УН".
Црни дане, а црна судбино!
О кукавно Српство угашено,
зла надживјех твоја сваколика,
а с најгорим хоћу да се борим!
Преузето са странице Историја Срба
СПЦ је најважнија институција, захваљујући којој смо и опстали као народ под вековима страног ропства—турског, угарског, аустријског, венецијанског итд. Ми Срби данас своје физичко постојање дугујемо искључиво нашој Цркви, коју сви наши окупатори и непријатељи покушавали да униште.
И држава Србија, која је нестала у турском, аустријском и венецијанском вихору, је обновљена захваљујући СПЦ. Карађорђе и његови устаници су се на Сретење 1804. године заклели на часном Крсту проте буковичког Атанасија Антонијевића и ту обновили Немањићку Србију која је изникла на светосавском корену и изграђена на косовском темељу. Међутим, држава није најважнија национална институција. Државе пролазе и одлазе, мењају се и прилагођавају, док Црква опстаје за сва времена јер има свој корен у Христу Богу који је глава Цркве.
Соколови, предстоји нам велика борба за очување ове наше спасоносне и најважније националне институције—Српске православне цркве.
Док нас данас убеђују разни мудраци како је наша Црква, издавањем томоса о аутокефалности Титовој Македонској цркви пре неки дан, само "дала на коришћење" више од 800 древних српских историјских храмова и манастира (до јуче) расколничкој јерархији у Скопљу и како смо тиме спречили и предухитрили окупирану ЦИА Цариградску патријаршију—у свом погрешном источнопапистичком тумачењу 9, 17. и 28. канона IV васељенског сабора о питањима давања аутокефалије—да нам (пре нас) прогласи аутокефалну јерахију на канонској територији СПЦ, бојимо се да је истина сасвим другачија.
АВНОЈ и Титова подела српског народа у 5 Титових република и 2 Титове покрајине, које су данас све (осим једне) независне државе нам опет долази на наплату. Ми се, на жалост, још увек држимо тог несретног АВНОЈ-а и републике коју нам је непријатељски каплар Тито направио и самим тим себи пуцамо у ногу.
На том основу АВНОЈ-а и авнојевских граница, комунистички диктатор Тито је деценијама покушавао да од наше СПЦ створи републичке цркве тј. покушао је стварање некакве југословенске Патријаршије која би била састављена од других (републичких) Цркава, чиме би се зацементирали новоизмишљени идентитети Македонаца, Црногораца, православних Босанаца и Херцеговаца, православних Хрвата, православних Косовара и православних Војвођана. Жртвом наше Цркве (убијеним патријархом Викентијем и убијеним и протераним стотинама владика, свештеника и монаха), као и мудрошћу патријарха Германа и наших тадашњих епископа, спречена је та Титова идеја али уз последицу настанка Македонског ракосла 1969. године.
Једина српска национална институција која је (делимично) преживела злочиначку авнојевску поделу српског народа је СПЦ и њено растурање по том основу полако долази на дневни ред.
На жалост, данас је ту Титову идеју о комадању СПЦ по авнојевским границама преузела америчка дубока држава која контролише окупирану Цариградску патријаршију. Данас Цариградска патријаршија проглашава Титову републичку Македонску цркву као аутокефалну, док господар приватне државе Црне Горе усташа Мило Ђукановић тражи исту такву аутокефалност за део СПЦ у Црној Гори.
У свим скорашњим саопштењима, Цариградска патријаршија не назива више СПЦ својим именом ког је сама вековима користила—Српска православна црква, већ користи израз "Црква у Србији" ("Εκκλησία της Σερβίας") чиме усваја Титов план о стварању "републичких цркава" најављујући тиме шта нас чека у будућности.
Сад се поставља питање како спречити Цариградску патријаршију у будућем проглашењу црногорске, косовске, босанскохерцеговачке, хрватске и војвођанске цркве и растурању наше СПЦ по авнојевским основама?
Хоћемо ли опет тако мудро "предупредити" службенике ЦИА у Цариграду тако што ћемо брже боље поделити томосе о аутокефалности Црногорској, Косовској, Босанскохерцеговачкој, Хрватској или Војвођанској православној цркви, као што смо то учинили са Македонском црквом пре неки дан?
Судбоносни дани борбе за голи опстанак као Срби и православци нам се ближе. На удару је наша најсветија Српска православна црква и надамо се да смо дорасли великом задатку њене одбране и спашавања од глобалистичких напада.
Само се бојимо да неко још не добије идеју о "давању на коришћење" српских светиња Титовим расколницима у Скопљу тиме што им дамо томос о аутокефалности, па да онда тако "дамо на коришћење" наше Косово и Метохију тако што ћемо им признати независност и дати "столицу у УН".
Црни дане, а црна судбино!
О кукавно Српство угашено,
зла надживјех твоја сваколика,
а с најгорим хоћу да се борим!
Преузето са странице Историја Срба
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.