[Милослав Самарџић]

У „Жртвама Лагера Ниш“, у биографији Ивана Вујисића, имаш податак да се крио под лажним именом „Јован Марковић“ зато што је убио немачког стражара приликом бекства из нишког логора. Међутим, допунска истраживања базирана на изјави његове друге жене (живео је ванбрачно), казују да је већ у логор доведен као Јован Марковић (тако се звао њен отац) и да је то лажно име узео зато што је убио високог немачког официра код Лесковца и зато што је срушио један мост. Она каже да су Немци знали да је то Иван Вујисић - убили би га одмах. Тако да тај високи официр само може да буде крајскомандант Лесковца. Е сада, да ли је он мајор Ренер Кениг или само мајор Ренер Н – то још увек не може да се одгонетне.

Наравно, у фусноти 5 и 8, наводи се да је тај крајскомандант Лесковца био мајор Ренер који је погинуо заједно са подофициром војне полиције. Али у фусноти се помиње само Јабланички партизански одред.
Јабланички партизански одред крећу на Лебане, а "четници" и недићевци не пружају отпор. Немци покушавају да поврате Лебане, али не успевају. Након тога, формира се команда на челу са војводом Михајло Арсићем, а помиње се и војвода Сава Миловановић и они су ту заједно са партизанима до 17. децембра. (Видети, [font=Merriweather, sans-serif]Иван Глигоријевић Џина, "[/font][font=Merriweather, sans-serif]Партизански одреди јужноморавског краја – база устанка у суседним областима", Токови револуције 1/1978, с[/font]тр. 294-295)

Ни Џина, нити редакција не знају када су Лебане и Медвеђа ослобођени, док се локални писци и хроничари лесковачког краја цифрају из књиге у књигу. Једино је тачно да је Михајло Арсић постављен за команданта Лебана и Јабланичког среза. Час су Лебане ослободили у част Великог октобра (Миливоје Перовић, Јужна Србија, стр. 121-123), час дан-два касније; никако да погоде датум...Борци нападају немачку колону дан након ослобођења, два-три дана касније итд. Медвеђу бране Немци, па је ипак не бране, већ само рудник (Леце)...Ако ослобађаш неко место ваљда знаш против кога се бориш. Такође, не могу да се сагласе која јединица напада. Јабланички  или Кукавички одред. Врањанци, који изјављују у „Политици“ како су напали ту немачку колону из Лесковца и у вестерновском стилу убили мајора су из Лесковачког (Кукавичког) одреда (Врањска чета Лесковачког одреда, јер Врањски одред не постоји). С друге стране,  редакција тврди да су немачког мајора убили борци Јабланичког одреда, који су ослободили Лебане и Медвеђу. Одред од 150 људи (уз то су му неке чете тада у Топлици, тако да је и мање у Јабланици). Па ако је и 50 бораца у Топлици – мало је веровати да 100 преосталих бораца ослободи две варошице у једном дану, организује одбрану истих места и разбије немачку колону.  Уз то немачка документа казују како 2000 устаника обитава око Лебана. Додуше, то је само простор Јабланичког среза, а у ширем реону подаци казују 4-5000 устаника.

Узевши све у обзир, још једна у низу лоших интервенција приређивача Зборника докумената.

    

Јел знаш неки догађај 1941. који су тачно описали? Крушевац, Попина, Краљево, КГ, Ваљево, Шабац... Уопште не могу да се сетим примера да су написали шта је заиста било.