[пек.]

Из књиге о цркви у Кучеву извештај кучевачког свештеника владики
Ваше Преосвештенство,
У смислу Вашег наређења бр. 1860 од 11-24-XII-1941 год. да се пошае извештај
о последњим немилим догађајима, у овом намесништву част ми је известити следеће:
Дана 22 августа изјутра на пијачни дан једна група од 15 бандита-комуниста
на челу са Веком Дугошевићем, учитеем из Турије и његовом супругом Натом, упала је у Кучево и разоружала жандармеријску станицу и полицију. Том
приликом архијереј. намесника звишког госп. проту Петра Шундића везали
су га и везаног терали до пијаце где је одмах затим вођа банде учите Веко
Дугошевић, многобројном народу који је дошао послом на пијац, одржао говор
у којем је поред изношења „комунистичког раја“ и многобројних обећања народу, малтретирао г. проту Петра и тражио од народа мишење, да ли да се
убије-стреа или пусти, и на захтев и молбу народа пустили су га.
За то време остали чланови банде изнели су архиву са свима књигама из среског начелства као и из пореске управе и на улици пред народом запалили. По
учињеном отишли су на пошту и жеезничку станицу, где су све телефонске
и жеезничке апарате уништили, а шефу наредили да се одмах губи.
После тих извршених недела у Кучеву, сакупили су се и уз песму и пуцањ отишли су у правцу села Кучајне.
Након неколико дана та банда умножила се је, јер су у својим говорима по
селима позивали народ на устанак наглашавајући да сваки онај који не приступи њима њихов је противник, па су многи и против своје вое прилазили
у њихове редове. Када су се бројно намножили, почели су активније са својом
убилачком акцијом; спаујући по свима сеоским општинама архиву и пореске књиге. Тако исто скоро у свакој општини спалили су Свето Јеванђее.
Такође и чувану литију у општини нересничкој однели су на припремену
ватру да спале, али четнички подкомандир ујевачки спречио је са речима: „да
ће свакога онога, који се усуди да свету литију на којој је слика св. Георгија
његове крсне славе, одмах убити“.
Исте те вечери упали су у стан пароха нересничког Јована Чогурића и претили му да ће га убити ако им не предаде оружије, које стварно није имао,
Однели су му радио апарат оставајући потврду за исти са потписом „комунистичка омладина“.Све виђеније уде из среза звишког, који су потајно осуђивали ту убилачку
акцију почели су везане приводити у њихов штаб у Нересницу, које су после
злоставања од неколико дана, пуштали одређујући им место пребивања, из
којег се по цену њиховог живота и живота породице не смеју удаити.
Дана 20 септембра 1941 године свештеника Витомира Марковића, пароха
волујског, један партизански одред из његовог стана у Волуји, одвели су у
Дубоку, којом су приликом спалили општинску архиву и у одржаном говору
нагласили да је српски свештеник у ранијим борбама за ослобођење увек био
уз народ и дизао устанке, а данас напротив сарађује са непријатеем народним. Крај говора завршили су са клицањем „другу Стаину“ и „Совјетској
црвеној армији“, који ће нас скоро ослободити.
Благодарећи данашњем војводи Звишком госп. Војиславу Јевремовићу-Три-
брођанину, који је још раније устао са својим четницима против ових народних непријатеа, свештеник Витомир избегао је из њихових руку.
Истога дана после бомбардовања Раброва од стране окупаторских власти, као
одмазда за почињена комунистичка недела; комунистички штаб са својом
спремом и напачканом храном од народа, преселио се је у Дубоку где је
остао све до ослобођења Кучева 16-новембра 1941 године, од стране српских
добровоаца, а тада су се разбегли показујући том приликом велику слабост
и кукавичлук.
Разбијени бандити након тога почели су опет појединачно своју злочиначку акцију, и уочи Аранђеловдана пароха раковобарског Василија Поповића
заједно са претседником општине одвели су у шуму где су их злоставали, а
затим су упали у стан свештеника Василија и претражили кућу захтевајући
да им да новац, који је као избеглица са собом донео.
Свештеника Николаја Јакушева и Михаила Шеапина више пута позивали су
партизани на саслушање, а оца Михаила у једном спроводу на улици зауставили, издвојили од спровода и том приликом саслушали.
Српски добровоци код разбијених и поубијаних партизана у Кучеву наш-
ли су списак виђенијих грађана из Кучева и околине као и свих свештеника из овога намесништва (осим двојице), који су били осуђени на смрт. Сви
осуђени требали су бити стреани 18 новембра т.ј. два дана после доласка
добровоаца, који спасише многе невине животе сигурне смрти, а остали
народ од страхота које су му још предстојале од ових зликоваца.
С молбом на надлежност.
За архијерејског намесника…
Николић, С., Црква Светог Вазнесења Господњег у Кучеву