[Владимир Петровић]

У терору, од октобра 1944. до маја 1951. године, у целој држави

(Југославији), према изјави Александра Ранковића у Савезној скупштини,

ухапшено је 3.777.776 лица, од којих је сваки трећи био непунолетан. По

његовој шест месеци касније датој изјави од укупног броја ухапшених било је 49% невино (= 1.851.110, од тога 617.037 деце). Истовремено, у Србији је, по неким проценама, јер ни приближно тачних података нема, побијено више десетина хиљада људи. Само у Београду од октобра до децембра 1944. године убијено је, такође према (непоузданим) проценама, између 2.000 (Meklejn) и 7.000 људи (Trešnjić). Ликвидација непожељних и “народних непријатеља” спроведена је широм Србије. Готово да нема значајнијег града у централној Србији где нису извршена масовна стрељања без икаквог суђења. Известан број грађана извођен је пред „народни суд“ на неком тргу или већој кафани. Међу многобројним судовима био је и „суд части“, чији је основни задатак био да суди зa преступе против српске националне части. Судије су, наравно, били комунисти. Слични судови нису постојали у другим деловима Jугославије.

Ђорђе Ивковић: ЈУГОНОСТАЛГИЧАРСКИ АМОК

http://www.srpskikulturniklub.com/jugono...arski-amok