[Милослав Самарџић]

Само да вас све упозорим да опасно промашујете поенту:
То о чему ви пишете, тачно или мање тачно, се дефинише као грађански рат.
Оно што је дефинисао Дедијер, а што би рекла Филиповић далеко пре њега Троцки, као "братоубилачки рат" није се догодио за време Другог светског рата у Краљевини Југославији, а поготово не у Србији, јер је Дедијер, а доцније Ћосић и остали мислили пре свега на Србију. 
Дакле, много је тада било рођене браће Срба, а плус треба додати браће од тетака, ујака и стричева, који су листом припадали једној од страна у грађанском рату.
Миноран је број оне браће која су припадала различитим странама у грађанском рату.
Дакле, ради се о класичном грађанском рату, додуше у миљеу окупације, што му даје посебну специфичност, коју је изазвала, водила и добила једна од страна која је и послата да то што је урадила изврши, а у чему је имала пресудну помоћ од стране силе која је чак морала да дође на тло Краљевине Југославије како би тој својој групи победу и обезбедила.

Ja sam frazu "bratoubilački rat" oduvek doživljavao kao interni sukob u jednom narodu, vezan tradicijom, jezikom, kutrurom, nasledjem, istorijom, genima.. A ne doslovno sukob krvnih srodnika. 

Zato sam i dao definiciju u mom prvom postu kakvu kakva je. Ne vidim u čemu je tu greška?

Грешка је што не постоји бртаоубилачки рат, иначе српска полиција не би пунила српске затовре српским преступницима.
Односно, братоубилачки рат постоји само као парола против друге стране, да се она паралише. Ако те убеде да су ти браћа, лако ће те савладати