[Александар Динчић]

Зашто би у социјалистичкој Југославији онда радили на уређењу Меморијалног музеја Бањичког логора, где је партизанска прича много тања, док су на Сајмишту имали прилилно велики научни капитал ( плус Јевреји као заштита). Због бекства логораша, где нису сви били заробљени партизани – направили су чудо од Логора на Црвеном крсту у Нишу. И преко те приче изгурали га шездесетих година као Музеј. Шта су онда могли да ураде са Сајмиштем?
Тако да су ипак „прогутали ту жабу“ само да се не замерају Хрватима. Баш као и са Јасеновцем, где је изостао Меморијални музеј. Само да се Сајмиште није налазило на територији Ендехазије, никао би ту Музеј Револуције. Барем је то моје мишљење.