12-08-2022, 10:44 PM
Цитат:
"Према томе, узрок комунистичких злочина нема везе ни са чим из српске историје, већ искључиво са том идеологијом. То није био ”међусобан обрачун” Срба против Срба, већ злочин одрођених Срба. Следствено, у Другом светском рату није било ”поделе Срба”, што је омиљена теза историчара Института, већ отпадништва једног дела народа од матице. Реч ”подела” у српском језику макар приближмо имплицира однос ”пола-пола”. Примарна документа, како српска тако и окупаторска, казују да комунисти нису били ни близу половини. Њихових присталица било је међу Србима приближно 2,5 посто. Друга тема су присилна мобилизација на крају рата и потоња масовна индоктринација становништва комунизмом.
Зато отпада још једна теза историчара Института за савремену историју: потреба за ”националним помирењем”? Кога са ким? Изгледа да они желе да се цели наш народ помири са следбеницима комунистичке идеологије, што је апсурдно. Ако би се спровео један такав политички чин, он би значио не само задржавање имовине и повластица стечених у тоталитарном систему, већ и неговање комунистичке идеологије. Обратно, циљ сваког друштва требало би да буде искорењивање тоталитаризма.
Уравниловка која прати ове ненаучне тезе, боље рећи политичке пароле, најчешће се види кроз став ”сви су били исти”. Пре двадесетак година, историчари Института за савремену историју су писали: ”Ни партизани нису много заостајали у злочинима”. Нису заостајали за четницима, тј. тада су тврдили да су четници били већи злочинци од партизана.
Данас, њима је јасно да би их јавност исмејала на једну овакву констатацију. Зато су се повукли на још једну линију одбране комунизма, покушавајући да по овом питању изједначе партизане и четнике.
Међутим, нема изједначавања, нису сви били исти. Треба рећи прецизно ко је какав био и шта је радио, при томе остављајући политику политичарима.
Политичка је и теза којом историчари Института за савремену историју карактеришу покушаје четника да одбране Србе од комунизма: ”братоубилачки рат”.
Ту тезу, односно паролу, измислио је Троцки у борби против царске Русије. Циљ пароле је убедити непријатеља да је брат и на тај начин га паралисати, како би се лакше ликвидирао. Комунисти у Југославији користили су једно време, на почетку рата, ову паролу против четника, али су је брзо одбацили, јер се показала као неефикасна. Разуме се, ни у ком облику је нису употребљавали у сопственим редовима. Напротив, своје припаднике су наводили и на ликвидације чланова сопствених фамилија, укључујући и браћу.
Данас је, захваљујући Институту за савремену историју, као и појединим политичким партијама, парола ”братоубилачки рат” веома распрострањена у Србији. Већина је прихвата у наивности, али, без обзира на то, она једнако делује: паралише другу страну. У наше време, то паралисање омета разумевање догађаја из Другог светског рата, у корист очувања комунистичке пропаганде, односно, у крајњем, њихове идеологије."
"Према томе, узрок комунистичких злочина нема везе ни са чим из српске историје, већ искључиво са том идеологијом. То није био ”међусобан обрачун” Срба против Срба, већ злочин одрођених Срба. Следствено, у Другом светском рату није било ”поделе Срба”, што је омиљена теза историчара Института, већ отпадништва једног дела народа од матице. Реч ”подела” у српском језику макар приближмо имплицира однос ”пола-пола”. Примарна документа, како српска тако и окупаторска, казују да комунисти нису били ни близу половини. Њихових присталица било је међу Србима приближно 2,5 посто. Друга тема су присилна мобилизација на крају рата и потоња масовна индоктринација становништва комунизмом.
Зато отпада још једна теза историчара Института за савремену историју: потреба за ”националним помирењем”? Кога са ким? Изгледа да они желе да се цели наш народ помири са следбеницима комунистичке идеологије, што је апсурдно. Ако би се спровео један такав политички чин, он би значио не само задржавање имовине и повластица стечених у тоталитарном систему, већ и неговање комунистичке идеологије. Обратно, циљ сваког друштва требало би да буде искорењивање тоталитаризма.
Уравниловка која прати ове ненаучне тезе, боље рећи политичке пароле, најчешће се види кроз став ”сви су били исти”. Пре двадесетак година, историчари Института за савремену историју су писали: ”Ни партизани нису много заостајали у злочинима”. Нису заостајали за четницима, тј. тада су тврдили да су четници били већи злочинци од партизана.
Данас, њима је јасно да би их јавност исмејала на једну овакву констатацију. Зато су се повукли на још једну линију одбране комунизма, покушавајући да по овом питању изједначе партизане и четнике.
Међутим, нема изједначавања, нису сви били исти. Треба рећи прецизно ко је какав био и шта је радио, при томе остављајући политику политичарима.
Политичка је и теза којом историчари Института за савремену историју карактеришу покушаје четника да одбране Србе од комунизма: ”братоубилачки рат”.
Ту тезу, односно паролу, измислио је Троцки у борби против царске Русије. Циљ пароле је убедити непријатеља да је брат и на тај начин га паралисати, како би се лакше ликвидирао. Комунисти у Југославији користили су једно време, на почетку рата, ову паролу против четника, али су је брзо одбацили, јер се показала као неефикасна. Разуме се, ни у ком облику је нису употребљавали у сопственим редовима. Напротив, своје припаднике су наводили и на ликвидације чланова сопствених фамилија, укључујући и браћу.
Данас је, захваљујући Институту за савремену историју, као и појединим политичким партијама, парола ”братоубилачки рат” веома распрострањена у Србији. Већина је прихвата у наивности, али, без обзира на то, она једнако делује: паралише другу страну. У наше време, то паралисање омета разумевање догађаја из Другог светског рата, у корист очувања комунистичке пропаганде, односно, у крајњем, њихове идеологије."
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М