[Шумадинац]

КОНАЧНО НЕШТО КОРИСНО И ОД ЕВРОПРАЈДА



Агресивно наметање ЛГБТ идеологије, као и потреба да се у Београду од 12.-18. септембра одржи такозвана „парада поноса”, отворила је грађанима Србије неке нове видике.

Једноставно, зло не иде у једнини, па је већ јасно да сви они којима питање Косова и Метохије није претерано важно или подржавају сецесију јужне српске покрајине, они који оштро критикују СПЦ, сада иду и корак даље, па им подједнако није важна ни заштита традиционалне породице у Србији. Напротив, можемо приметити међу њима борце за тзв. слободе које нису ништа друго до увод у модерну европску агенду, где је нестанак наше популације са ових простора неминован. Ту пре свега мислим на промоцију абортуса, који узгред, није забрањен у Србији и спроводи се десетинама хиљада пута у Србији годишње. Не рачунајући дивље клинике и „рад на црно”.

У временима када би демографско питање у Србији требала бити најважнија тема, одређени политичари, медији, али и комплетне политичке странке, баве се тобоже угроженим правима хомосексуалаца. То само открива из којих центара моћи су контролисани, али најчешће и финансирани. И као што рекох, ево неке користи и од Европрајда. Видеће се ко уствари контролише многе странке у Србији, нарочито деривате некадашње Демократске странке, али и фракције унутар СНС-а. Тај утопистички нагон, или можда нагон за новцем, који неспорно улази у нашу земљу из страних центара моћи, а преко НВО сектора, по мојој скромној процени, коштаће много. Борећи се против огромне већине, слутим, неминовно распашће се СНС, али ће своје намере народу и гласачком телу открити и ССП, као и коалиција МОРАМО и сви други који своје политичке платформе сакрише иза екологије, а ни Народна странка не може остати неопредељена, већ мора изнети свој јасан став. Иако су се странке десног блока јасно одредиле према овој теми, већ неко време „мудрују” понеки десничари, па ће до тог фамозног датума бити јако занимљиво. Јер, сатерани у ћошак актуелношћу теме, пре или касније, сви се морају одредити.

И коначно, став СПЦ и Патријарха бива све јаснији, па су тако забележени и напади појединих политичара на црквене великодостојнике, а не памти се да је неко, ко се „камењем на цркву бацао” у животу или каријери, добро прошао.

Предстоји нам бурна јесен и можда ће власт актуелизовањем ове теме покушати да скрене пажњу са егзистенцијалних питања, али то ипак може бити и мач са две оштрице. Уосталом, од 2012. године биће ово прво велико народно незадовољство у ком неће учествовати мешетари које смо једва склонили са власти, а који су Србију зајахали после 5. октобра. По први пут, СНС неће моћи да банализује тему и тиме контролише своје гласаче. Мислим да је ово прилика да се изборимо за то, да прајда никад више не буде у Србији, али и да се препознамо сви ми који поштујемо истинске вредности, јер нас је много више, а када смо овако завађени, нама управља „шака јада”. Ако Русија бије велику битку за цео свет, биће ово добра прилика да и ми у Србији дамо свој допринос, јер само наивни верују да се у Украјини ратује за неке територије. Рат у Украјини је, између осталог, почео и због оваквих парада.



Славиша Милетић

Члан Председништва Двери