[Бенито]

Слушај, Шико...
Много сам матор. Од детињства сам разговарао са много бивших партизана. Сваки од њих је хвалио Тита и партију. И тада су их људи питали, а од других сам и ја стекао ту навику, да ли су то исто мислили и осећали за Тита и партију и када су отишли у партизане.
То је било као да им гурнеш прст у око! Били су спремни да потегну оружје као аргумент да би доказали да су се родили као правоверни комунисти од рођења.
Уосталом, ако си уопште читао неку њихову аутобиографију, биографију или мемоаре, срео си мноштво примера где су писали о томе како је партија била испред свега и да ту није било поговора. Што није био случај само са њима, него са свим партизанима на свету, и кинеским и француским.
Е, онда братија видела да ће да им падне комунизам, па се досетили спасоносне формуле "ми смо били партизани, нисмо били комунисти". Па, како се не сетисте тога када је додатак на борачку пензију за оне који су за време рата били комунисти била скоро дупло, па су се сви бивши партизани гурали да нађу сведоке да су били комунисти за време рата.
А сада се њихови потомци сетили да им очеви ниси били комунисти, него само партизани, "борци за слободу".
Шико, нема потребе да се расправљаш са мном. Никада не напишем нешто а да нисам добро размислио, и да нисам потпуно сигуран у оно што тврдим. Једном речју:
Сви партизани су били комунисти, јер и да нису хтели то да буду, не би ни били партизани. 
Уосталом, на Сутјесци су се лепо заклели другу:
"Друже Стари, никада нас нису делио на партизане и комунисте. Што то сада чиниш? Ми ћемо Ти бити верни исти као Твоји комунисти, још и више."
И сад кад им пукла комбинација, пуј - пике не важи. Немамо ми везе са комунистима. Оће то оће...