[Шумадинац]

Пишем неки поголеми текст о педерима. Ред је, иду нам Педерске иде. Збиља је фрустрирајуће. Ето, да поделим са вама један исечак из радне верзије...

САТАН ПАНОНСКИ

Сатан Панонски

"Ја сам Сатан Панонски, по народности панкер, по занимању пријатељ" - тако се Ивица Чуљак представљао на сцени.

Овај педер и усташки монструм - да  усташки монструм, што ћемо одмах показати - је перфектни репрезент педерског кетмана. Декларативно и нападно декларише се као хуманиста и човек без граница, онај који се гнуша лицемерја те је стога склон сваковрсној шокирајућој провокацији. Када се аутовао из свог педерског оклопа шарене филантропије, показао се језиво зао човек и морбидни убица, направљен по типичној матрици усташких кољача.

Сатан Панонски, правог имена Ивица Чуљак, најзначајнија је појава аутодеструктивног боди арта у Југославији, барем ако му значај меримо његовом научном и критичком валоризацијом.

Сатан своју уметност представља као дијагнозу како уствари Hard Blood Shock и звучи. Он избацује из себе оно што је тешко, оно што је крваво и оно што шокира, а све може бити схваћено и као једно: тешки, крвави шок. Његова уметност уствари и јест плод његове дијагнозе, која се, додуше, зове гранични поремећај личности, а вербализација тога што добрим делом захваљујући њој проживљава јест поезија.(sic!)

Пуно сперме рукометно игралиште,
Моја гузица богато налазиште,
Ево ти мој пробушени кишобран,
Ево ти мој узаврели јоргован

Био је хомосексуалац, а свог последњег љубавника Славена из Сиња упознао је управо у болници за ментално оболеле особе. Тада је то било сматрано ненормалним и код дела људи медицинске струке, а поготово у Сатановој средини – селу Церић код Винковаца. Избегавао је и војну обавезу па је због тога неко време провео у Казнено-поправном дому да би је у коначници одслужио и, како кажу, био узоран војник. Године 1981. починит ће убиство..."Касније исте ноћи у кафанској тучи неког човека пробо је ножем 15 пута и тако га убио".

"По занимању пријатељ" са малограничним поремећајем очас искасапи човека са којим је до тог тренутка пио за столом.

Порнографија, укључујући и инцест, те призори смрти и мртвих изнакажених тела, све обилато зачињено вулгаризмима, најчешће су оно чиме шокира. То су његови „кликтаји“.

Поред музике, Чуљак је био изванредан сликар. Међутим, све његове слике је по изузетној малој цени купио дилер Моксо из Винковаца (Чуљков лични дилер хероина), а препродао је после Италијанима за велике паре.

ПРЕДАТОР ДОМОВИНСКОГ РАТА - У Домовинском рату је добио чин сатника и више одличја. Почетком рата у Славонији придружује се драговољцима и одлази на бојиште. У кратком периоду који је тамо провео настале бројне легенде о Сатану Панонском које круже и данас. Приче о његовој окрутности подгријао је и интервју који је дао Глобусу гдје је испричао како убија заробљенике. 

"Ако извршавам убојство, жртви никада не кажем: 'Идеш на стријељање.' Увијек му кажем да иде на размјену. Навучем му капуљачу и кажем: 'Буди тихо, сад ће твоји. Ено их, чују се...' И кад се нађемо у кукурузу, шуми, испалим кратки рафал у срце. Урадим то убојство", испричао је Сатан у студеном 1991. 

Ми њима Панонског морнара, они нама Сатана Панонског. (Биће да би се ту и нека веза могла пронаћи, али није нам тема...)

Погинуо је на винковачком ратишту 1992, као војник. Пјесме које су настале у рату, његови интервјуи тада давани, свједочантва других о његовом понашању у борбама на моменте дјелују као да је рат био то у чему се нашао, међутим убрзо се тој мисли супротстави она да је и рат био тек један перформанс којег, за разлику од претходних, није преживио.

"Перформанс" са клањем и пуцањем у потиљак Србима. Как се пургери умију љепо изразит. Исписује Сатан Паноски своје ратне стихове:

Београдски пашалук
једе само црни лук
таква им је судбина
Србија се смањила
Тајо српски свињу има
Која се не брије
Длаке су јој све отпале
За вријеме робије

Србија сиротиња
опљачкали им равницу, поклат ћу их и ја

Србија дивља планина
не сије се жито
Војводину ћемо узет
јеб’о их друг Тито
Главна храна им корјење
Лазарева царства
Прољев тешки догоди се
Од силнога братства

Овакве гадости могли бисмо да очекујемо од неких екстремистичких група али, уистину је шокантно што је, управо ову песму (и још прегршт оваквих) снимио и певао неко ко је, само годину дана раније, у београдском клубу Академија дочекан и угошћен малтене као МТВ звезда. У документарцу Милорада Милинковића (режирао филмове Мртав ладан, Потера за срећком, Читуља за ескобара; прим. аут/ + "Трагач" у "Потери") приказан је део тог концерта, затим, Чуљково гостовање на Радиу Б-92 и интервју у неком приватном стану.

Ни тридесет година након смрти овог психопатског ратног злочинца у београдској чаршији, која га је 1989. дочекала као највећу звезду, а напосе код уваженог режисера Милорада Миленковића, (код кога се висока интелигенција показала неупотребљива у сусрету са очитим зликовцем, а дедин инстинкт да препозна непријатеља сасвим је закржљао) никаквог преиспитивања нема. Та београдска чаршија реагује по свом аутошовинистичком условним рефлексу и почиње да бали од среће кад нањуши све што је наопако и србомрзачко. На Б92 за злосрећног "боди-арт" (видети шта то значи под одредницом "Јасеновац") уметника, ће истаћи:

"Живео је до даске, као да му је сваки дан последњи, али мислим да је у дубини душе био јако несрећан човек"!

Тако они виде Сатана Панонског.

Његов ратни шлем пронађен на ђубришту, под којим је убијао људе са навученом капуљачом преко главе, продат је преко интернета за 995,42 евра.

Нимбусе, баш си ме подсетио на једну добру ствар од њега.....