27-09-2022, 04:14 PM
Као прво, оно што пише у горепоменутом чланку Горана Давидовића је тачно од А до Ш.
Победила је десница, и то убедљиво.
Добро је што је левица поражена, а мислим мало тога ће се променити.
Лично сам доста скептичан на тај политички циркус, а за Србију неће се ништа променити.
Као што је написао Давидовић, Мелонијева је потпуно атлантски оријентисана.
Салвини је покушао нешто да каже против санкција и у корист једног могућег мира са Русијом, а зато је претрпео велике критике.
О њему кажу да добије новац од Путина итд. Његова партија је изгубила много подршке, чак у оним традиционалним "тврђавама" на северу Италије.
Левица је претрпела историјски пораз, ако гледамо на коалиције 44% против 26% гласова, па су левичарски новинари у шоку.
А ништа изненадно, јер су изборне анкете већ одраније такво нешто показивале, само да се у последње време разлика између Мелонијеве партије и левице стално повећала.
Лидер Демократске партије, то јест главне левичарске партије, Енрико Лета је толико вриштао о опасности за демократију, да је изгледа сморио саме своје бираче.
Италијански бирачки систем је доста компликован. Један део посланика и сенатора бира се на тај начин који се може преводити "једним именом": та партија која у датом округу добије један глас више, та добије фотељ. Остала места у два дома парламента бирају се "пропорционалним" системом, дакле делећи места колико је у пропорцији партија добила гласова.
Ево, на географској мапи која означава ко је добио у окрузима директном системом "једним именом", полуострво је скоро у целини у плавој боји, значи да је десница добила више гласова у скоро целој Италији. Левица је добила чини ми се само у центру Торина, Милана и у три округа у Емилији: Болоња, Модена и Парма чини ми се. У "црвеној" Тоскани левичари су задржали само округ Фиренца, а поражени чак у Ливорну, где је основана Комунистичка Партија. Зато је један новинар смешно рекао да је Демократска Партија сведена на "апенинску партију".
Чисто за куриозитет, десница је победила и у месту поред Милана које се зове Сесто Сан Ђовани. То место због присуства великог броја комунистичких радника некада су називали "италијаснки Стаљинград". Комунистичка партија је непрекидно владала тим местом све до пада Берлинског зида. Већ пре неколико година локалну власт преузела је Салвинијева Лига, а у овим изборима левичарски кандидат је поражен од кандидаткиње "Браће Италије" Исабела Раути, која је нико други него ћерка Пина Раутија, последњег секретара некадашње неофашистичке партије "Социјални Покрет Италије", од које је "Браћа Италије" добила симбол тробојчног пламена.
Победила је десница, и то убедљиво.
Добро је што је левица поражена, а мислим мало тога ће се променити.
Лично сам доста скептичан на тај политички циркус, а за Србију неће се ништа променити.
Као што је написао Давидовић, Мелонијева је потпуно атлантски оријентисана.
Салвини је покушао нешто да каже против санкција и у корист једног могућег мира са Русијом, а зато је претрпео велике критике.
О њему кажу да добије новац од Путина итд. Његова партија је изгубила много подршке, чак у оним традиционалним "тврђавама" на северу Италије.
Левица је претрпела историјски пораз, ако гледамо на коалиције 44% против 26% гласова, па су левичарски новинари у шоку.
А ништа изненадно, јер су изборне анкете већ одраније такво нешто показивале, само да се у последње време разлика између Мелонијеве партије и левице стално повећала.
Лидер Демократске партије, то јест главне левичарске партије, Енрико Лета је толико вриштао о опасности за демократију, да је изгледа сморио саме своје бираче.
Италијански бирачки систем је доста компликован. Један део посланика и сенатора бира се на тај начин који се може преводити "једним именом": та партија која у датом округу добије један глас више, та добије фотељ. Остала места у два дома парламента бирају се "пропорционалним" системом, дакле делећи места колико је у пропорцији партија добила гласова.
Ево, на географској мапи која означава ко је добио у окрузима директном системом "једним именом", полуострво је скоро у целини у плавој боји, значи да је десница добила више гласова у скоро целој Италији. Левица је добила чини ми се само у центру Торина, Милана и у три округа у Емилији: Болоња, Модена и Парма чини ми се. У "црвеној" Тоскани левичари су задржали само округ Фиренца, а поражени чак у Ливорну, где је основана Комунистичка Партија. Зато је један новинар смешно рекао да је Демократска Партија сведена на "апенинску партију".
Чисто за куриозитет, десница је победила и у месту поред Милана које се зове Сесто Сан Ђовани. То место због присуства великог броја комунистичких радника некада су називали "италијаснки Стаљинград". Комунистичка партија је непрекидно владала тим местом све до пада Берлинског зида. Већ пре неколико година локалну власт преузела је Салвинијева Лига, а у овим изборима левичарски кандидат је поражен од кандидаткиње "Браће Италије" Исабела Раути, која је нико други него ћерка Пина Раутија, последњег секретара некадашње неофашистичке партије "Социјални Покрет Италије", од које је "Браћа Италије" добила симбол тробојчног пламена.