[Митић]

ПАРТИЗАНСКИ ЗЛОЧИНИ ТОКОМ 1941.

У историјској науци нема сагласности око тога ко је и када започео грађански рат у Србији 1941, али се последњи дани октобра узимају као почетак тог трагичног сукоба. Међутим, међусобно неповерење између партизана и ЈВуО, постојало је и у кратком периоду сарадње и заједничког деловања. То се најбоље може видети по датумима и броју појединих ликвидација.

Партизани су, у ваљевском крају, током 1941, убили најмање 65 лица, док се за још 37 лица, у документима, само наводи да су "убијени". Истовремено, са друге стране (према евиденцији ваљевског Субнор-а) четници су убили 16 лица, и то: у октобру-2 лица, новембру- 12 и у децембру- 2 лица! Ово, наравно, нису коначне бројке, али се из њих могу извући неки закључци.

Најраније забележене ликвидације, које су партизани извршили, јесу убиство Живка Ристивојевића из Врагочанице (убијен 16. августа 1941. у Пецкој) и ликвидирање двојице мештана у Робајама. Занимљиво је да су у Робајама убили и једног свог борца (Боривоја Ђорђевића) због тога што је убио вршиоца дужности командира чете. Како се међусобна нетрпељивост повећавала, увећавао се и број ликвидација. Тако су у септембру 1941, партизани убили 17 лица, у октобру-18, новембру-19, а у децембру- 7. За остале убијене, наведена је само година ликвидације. Мотиви ликвидација, уз идеолошке разлике, били су и нерашчишћени рачуни и освета.

Највише злочина, које су партизани починили, везују се за имена С. Бороте и Ј. Мајера. Забележено је да су у Попучкама, августа 1941, убили двојицу људи. Брутално су ликвидирали и председника дивачке општине Велисава Петровића, као и Станимира Ралетића из Јошеве. Једног свог борца, зато што "није извршио поверени задатак" Борота је убио будаком, а несрећник је сахрањен тако да му је једна рука остала да вири из земље. Живка Граовића, кафеџију са Мравињаца, пре него што је убио, Борота је натерао да носи џак вуне на рамену од Мравињаца до Крчмара.

Неке ликвидације имале су и своју предисторију. У разрачунавању са председником сеоске општине Бачевци Вукадином Табаковићем, партизани су му одвели, као таоца, унука. Од Табаковића су захтевали да "употреби свој утицај и поверење које је стекао код непријатеља", да се "обуставе сва прогањања наших породица". Табаковић је понудио новац за откуп, што су партизани одбили. И ту прича није завршена. Из изјаве заробљеног партизана Живорада Јевтића, дате у шабачком затвору 1. јуна 1942, види се да је он, заједно са Александром Јовановићем и Николом Голубовићем, крајем августа 1941, убио Милинка Мишковића и још две жене. Радило се о Стани (1869) и Војислави Табаковић (1879). У Матичној књизи умрлих забележена је само смрт Војиславе и то "као жртва рата", а у поменутој Субноровој Споменици пише да је "убијена у одмазди немачке казнене експедиције"! Врло је вероватно да је злочин над овим женама у вези са раније започетим непријатељством.

Сви актери ове ратне приче, на овај или онај начин,страдали су у рату, а Табаковића су, међу првима, стрељали партизани у Ваљеву септембра 1944.
Током септембра, партизани су убили најмање 17 лица: Љубомира Живковића из Кличевца; Добривоја Новаковића, Живорада Петровића и Милана Ристића из Грабовице: Стојка Николића из Сандаља; Будимира Ниновића из Бачеваца; Петра Стојановића из Ковачица; Миленка Матића из Лелића, и др. У октобру су, у В. Каменици, стрељали Богољуба Стефановића из Бобове, Момчила Станојевића из Рађевог Села, Митра Филиповића из Каменице, као и Миодрага Ћуковића и Мирка Јосиповића из Попучака. Стрељали су три члана породице Цвијовић из Градца: брата и сестру Марка и Надежду и оца Павла.

Четнички мајор Александар Мишић је, крајем октобра, затражио од команде Посавског партизанског одреда да "престану са терором над сељацима, а посебно над присталицама четничке војске"(документ у прилогу). Највећи број убистава, партизани су починили у новембру, када су, између осталих, стрељани и: Драгољуб Радосављевић из Лелића, Михаило Митровић и Светислав Мијаиловић (прилог 2: део странице из Матичне књиге умрлих), Драгутин Кушаковић из Лесковица, Властимир и Милосав Веселиновић са Мравињаца, Петар Милићевић из Равња, Златомир Петровић из Бобове, Светолик Симановић из Осладића, Чедомир Голубовић из Ваљева и др. Од Радоја Савића из Маковишта, партизани су, најпре, одузели сав новац, а потом га убили (прилог 3: део странице из МКУ).

Неке неуспеле ликвидације, партизани су наставили од средине септембра 1944. Тако су, децембра 1941, покушали да убију браћу Томић из Туђина, који су се налазили у четницима. Напад на њихову кућу завршен је неуспешно, али су започети посао, довршили ујесен 1944, када су стрелали браћу Марка и Пауна (прилог: док. 4).

https://www.facebook.com/uimenaroda/


Извор: Фејсбук страница "У име народа за слободну Србију"