[Vlad Alekš]

Ово што се тренутно дешава уопште није оно што треба да забрине. Мене брине да се Руси не залете превише и отворе се за удар по боковима.
У позадини ове тактике на фронту, дешавају се врло закулисне обавештајне и контраобавештајне операције. Русија је огромна држава и много може да изгуби. Иако је Лавров однео велику дипломатску победу самим тим што је руска дипломатија успела да отупи оштрицу санкција које су више од једног века биле најјаче оружје британске, а потом и америчке политике.
Међутим, Русија није сигурна ни у савезништво држава које су у ОДКБ - у, осим можда Белорусије, а камоли у друге своје суседе. То се већ види из неких потеза Русије, али и неких њених комшија.
Зато је много важно да се руска војска у контраофанзиви не залети са превеликим бројем снага у Малорусији. Управо зато се у пропаганди, нарочито западној, а видим да се то примило и у источним медијима, стално помиње мањак руских војних снага на фронту. Као да их призивају да дођу.
Ништа није онако како изгледа. Путин није без разлога помињао да Русија има најсавременије наоружање и да се неће либити да га употреби. 
Путин зна да се може десити да се ова партија шаха са Украјином и њеним савезницима са једне табле, може пребацити у руску симултанку на више различитих табли. У том светлу треба гледати ситуацију на фронту.
Јасно је да није таква општа ситуација да би руска војска одавно решила ситуацију на фронту, иако је украјинска војска озбиљна војска, а поготово потпомогнута снагама из НАТО армија.
Дуго ће ово трајати. То је једино сигурно.

Да.
Да се поновим.
Ово није издвојени рат, ово је само једна битка у низу битака које ће се водити до апокалипсе. А сукоб је вишеслојан. Ковид агенда и зелена агенда су се једноставно прелиле у агенду "Украјина". Прво су Руси и остале велике силе ратовале вакцинама, да би се од 24. фебруара вакцине трансформисале у праву бојеву муницију. Зелена агенда је ушла у другу фазу. За стварање енергије је сада мање битно загађење, сада је битно да штедимо енергију због рата у Украјини. У једном слоју сукоба ово све иде по плану великог ресета Клауса Шваба. Али авај, бивша УССР мора бити руска, а Кијев не сме бити срушен. То би било као да ми срушимо Пећку патријаршију јер је држе шиптарски терористи. А Одеса? То је као да ми срушимо наш српски Дубровник. "Ви мислите то бунца маларија? То је било, било у Одеси."
У шаховској симултанки на много табли, Русија је одлучила да прво заузме Сирију, па тек онда бившу УССР. И то јесте добар потез, то је тај излаз на топла мора. Али сада Сирију мора и да брани. Казахстан је такође меки трбух бивше царске Русије, а тамо вала имају и Бајконур. Ако тамо дође до новог Мајдана, ето и нове специјалне војне операције. А шта ћемо са Јерменијом? Такође, Руси морају да бране Кубу, Никарагву и Венецуелу. Последња битка ће се одиграти на Косову, никако на Метохији. А пре тога у Босни, без Херцеговине.
Ако дубока православна Русија пропадне, за нас православне - живот на овом свету постаје бесмислен. Ето, због тога и постоје оружја судњег дана.
И на крају бих цитирао покојног Просветара, који много недостаје на овом сајту, а посебно у овим новим околностима.

"СРБИН ИМА ПУТИНА ЗА БРАТА,
А ПУТИН ЈЕ ТАТА ОД САРМАТА,
ОД ЛОВЋЕНА ДО УРАЛА,
СВЕ СУ СТРАЖЕ ОД КИНЖАЛА,
ГРАДИЋЕМО НОВИ СЕВАСТОПОЉ,
ШТИТИЋЕ НАС БУЛАВА И ТОПОЉ!"