[Chicot]

Грешака је било, слабости такође.

Хронолошки , прва, епска, грешка са трагичним последицама је 27.март.

Стратешки - дефанзивно опредељење, што према окупаторима, што према комунистима, што према савезницима. Дефанзивну стратегију је определио геноцид и масовни злочини над цивилима, иако праведна и заштитника, водила је у пораз.

Губљење иницијативе у односу на све непријатеље од краја 1942, непознавање шире слике рата од стране вођства, кратковидост, нетактичност у ангажманима са непријатељем са једне и нетактичност у односима са представницима савезника са друге стране.

Допуштање себи умешаност у контра злочине, реваншизам, освету, па и елиминацију појединих  људи под сумњивим образложењима (комунистички јатак, на пример).

Иначе, не слажем се са Шумадинцем, ЈВ није могла урадити ништа боље контра комуниста у 1941. Нису били довољно јаки и муниције без.

Како мислиш дефанзивна стратегија? У документима се јасно види офанзивна стратегија.
Како губљење иницијативе од краја 1942? У јесен 1943. иницијатива четника највишем долази до изражаја, а она је плод претходне стратегије.

Тако, дефанзивна. 
Против Немаца нису могли свом снагом због неопремљености а и због страха од репресалија које су четнике погађале јер су убијани цивили претежно њима наклоњени. 
Циљ је од почетка био скупљати снагу и ударити када Савезници дођу. Другим речима, не ударати их до тада.
Против Италијана нису могли, јер су их ови снабдевали , хранили, помагали логистички.
Против усташа су ратовали да би спасили становништво. Против комуниста - из истих разлога. 
Комунисти су ратом против ЈВ много добијали, ови напротив, ту нису могли ништа да добију. 

Има један пример , наводи се на више места:
Четници блокирају пругу (рецимо код Добоја, нисам сигуран за локацију), заузму постају. Немци похватају таоце и запрете да ће стрељати ако се пруга и постаја не ослободе. И четници тако ураде. 

Колико четника је било у Црној Гори, Босни, Херцеговини, Далмацији-десетине хиљада. Колико њих је имало улогу у борби против Немаца/Италијана? Незнатно. Претворени у територијалну милицију и формацију за борбу против унутрашњих непријатеља. Ником није било стало до исхода рата, све док су Срби имали гарантован живот. То је људски, али није ефикасно обављање задатка који војска треба да има- примарно борба против спољњег непријатеља.
На крају, када вучеш потезе које ти намеће непријатељ, када немаш велику могућност избора, не можеш да имаш иницијативу те не можеш ни да делујеш офанзивно. 

Пример: дођу усташе у село, ти оснујеш јединицу за одбрану. Они оду а ти мораш да останеш, јер ће неки други доћи. Твој циљ је заштита села. На крају, тако су сви и постали четници у западним крајевима.

Четници су били дефанзиви јер нису увек и свугде нападали Немце? Па није ни требало. То нису радили ни Американци и Британци, већ су се прво спремали.
У основи, демантује те мапа територија. Од почетка 1942. четници непрекидно повећавају своју територију, док се она код комуниста смањује. Па ипак ти некако четницима прописујеш дефанзиву, а комунистима офанзиву.

Мислим да грешиш по више основа, што је донекле разумљиво јер улогу ЈВ гледаш искључиво кроз поређење са комунистима (и Недићевцима).
Не гледаш ширу слику. 
Под 1) Стратегија Енглеза и Амера је изразито ослоњена на држање иницијативе, или офанзивна у суштини, како год хоћеш. То не значи напад увек и свуда по сваку цену, мада је рецимо Черчил баш то и тражио.
Под 2) многе територије су више пута прелазиле из руке у руку, што говори о томе колико је непостојан тај критеријум. Причамо о герили која лако добија и губи контролу над територијом. Да не помињем остале факторе, Немце, усташе, Бугарe, Италијане...
Четници су у почетку натерани на одбрамбени став из којег никада нису изашли. Разлози су геноцид, злочини, репресалије, борба за власт од идеолошких противника, цепање српског националног корпуса (још пре рата) и тако даље.

1) Делује да су ишли лагано, док Црвена анрија заврши посао.
2) На мапи се не виде те многе територије. Уочи доласка Црвене армије, четници и даље држе већину територија настањених Србима.
Опет, управо четници су извели највећу антиосовинску операцију ван главних фронтова, август-октобар 1943, па ми већ и стога делује нелогично њима приписивати пасивност. Ако њима припишеш пасивност, шта би тек рекао за партизане

Други светски рат је почео 1939, а не 1941,2,3.
Стратегија је направљена пре немачког напада на СССР. Целе 1940 Америка шаље бродове преко Атлантика, води се Битка за Британију. Енглези одбијају Хитлеров предлог за сепаратни мир у ситуацији када се очекивало да СССР буде,ако не непријатељ, онда сметња. Тачно је да су западне земље неприпремљене ушле у рат. И тачно је да су препустиле да СССР носи највећи терет рата против Немаца. Зато што је лакше напредовати и груписати се копном него преко океана на крај света Али пре тога, када су Енглези били сами, нико их није питао. 
2. Варшавски устанак је био рецимо знатно замашнија операција, са сличним стратешким ослонцем - велики савезник на границама, са истим исходом. Ја уопште не причам о активности, него о иницијативи. То значи и добро предвиђање, процена. Што је понекад изостајало. 
Комунисти нису имали дилеме, знали су шта је примарни циљ од првог до последњег дана и на томе истрајавали. Четницима се циљ разликовао од поднебља, околности, од времена до времена. 
Тако да су се нашли на пола пута од свега, нити су били сеоска милиција која чува цивиле од разних банди, нити су били политички ентитет који је у стању да привуче и знатан део несрпских следбеника, нити су били довољно активни против Немаца да се адекватно уклопе у општу стратегију, нити су успели да онемогуће комунисте док су били знатно јачи.. Расули су се на превише циљева ( који су им били наметнути) да је сасвим природно што нису успели ни у једном до краја. Са друге стране, слабо шта су успевали да наметну , изнуде непријатељима.
Опет, за разлику од Англосаксонска, Совјета, па и усташа и комуниста на крају крајева.
Ништа то није ниподаштавање наших предака, нити прецењивање других, задатак је био немогуће тежак, али чињенице и резултати су такви какви су. Неће ништа помоћи да их релативизујемо.