[Александар Динчић]

Највећа грешка Југословенске војске за време Другог светског рата направила је војна обавештајна служба која није сазнала у каквој и колико тесној вези су били комунисти са Немцима. Да су имали та обавештења, Дража Михаиловић сигурно не би дозволио да Немци практично предају Ужице у руке комунистима, са све фабриком оружја.
Али, то се, на жалост, десило и било је потребно много снаге у следећем периоду да се они разбију.

Недић је послао једног свог генерала, са нешто људи, да преузме комнанду над Ужицем. Али тај генерал није успео то.
То је дакле било пре уласка комуниста у Ужице.
Војвода Ђекић је стрељан и због предаје Ужица комунистима. Ово је занимљиво, јер је тада био Пећанчев. То би требало да значи да му је, иако је био Пећанчев, Дражина Команда наредила да чува Ужице. Уосталом одмах после повлачења ступио је у Дражин ланац командовања. Али је ускоро почео да бежи на запад, све до Ђујића. Због оваквог развоја догађаја скоро 100% јесте добио наредбу да чува Ужице.
Према томе, нису успели ни један генерал, ни један војвода, ни Вучко. Број партизана није био пресудан, било их је мало, мање од 300, већ, дакле, расположење народа.
Тако да је тешко рећи ''Дража не би дозволио''. Није дозволио, али није успео.

Формално је био Пећанчев војвода, док је као и већина стварно био под командом Драже Михаиловића. То је време раслојавања у четничкој организацији К. Пећанца када су многи попут Ђекића само користили погодности и ништа више. Није он бежао зато што је партизанима предао Ужице (штета која ће касније настатаи тада се није могла предвидети) већ зато што је расписано наређење за његово као и хапшење многих других нелојалних војвода.