[Шумадинац]

Па да прозборимо коју у вези крвника великомученика Антонија Драговића.... Мало је познато да су одмах након доласка на власт локални комунисти пуцали у крст на врху куполе манастира Жиче. Било је и предлога да се манастир Жича сруши и уместо ње сагради дом за избеглице и преваспитавање. Међу главним локалним комесарима су били "брачни" пар Милисав и Каја Ђуровић. Милисав Ђуровић је био смртно рањен приликом једног окршаја са нашим четницима у Каони. Комадант села (онда Општине Жиче) и подофицир ЈВ Ратко Сретовић је са воловима и запрежним колима догнао тело тог несретника кући јер је имао људскости у себи и обзира према сваком људском бићу. То га је и спасло после рата да не буде убијен у воденици где се крио две године. Робијао је после тога 15 година у комунистичким казаматима.

Међутим, убрзо после тога стижу жена тог покојника Каја Ђуровић са њеним наоружаним друговима из Рибнице. Покојника је требало сахранити. Из мржње према цркви захтевали су да буде сахрањен у манастирско гробље уз свечаности "народног хероја". Томе се оштро успротивио Антоније Драговић јер није хтео да врши опело безбожницима а камоли да се сахрани у манастирском гробљу. Познат је био од раније и по томе што је комунизам упоређивао са змијом. Змији треба прво смрскати главу да се не би легли мали змијчићи. Зна се да је истрајао при свом ставу да безбожницима не врши опело. Убрзо су га разјарена црвена гамад одвела у Рибницу где је био дуго и зверски мучен до смрти.