[Шумадинац]

Ој Јелицо, нова славо

Нова славо и државо,

Јели теби много жао

Бојовића што је пао?

Бојовић је нама пао

И аманет овај дао:

Мојсиловић да га смени

И у боју да замени.

Чим команду узе и себи

Он написа у наредби:

Сви четници хајте с нама

Да бранимо нашег Краља.

Смртна Чета, пише Дражи,

Бојовића нек не тражи.

Тужне вести Дража прима

И казује четницима:

Бојовић је браћо пао,

На Краљеву живот дао,

Са две бомбе у рукама

Он издахну у мукама,

Код ратарске пусте школе,

Кад улете у ровове.

Са Столова кликну вила,

Па дозива младог Мила

Да команду одмах прима.

Мојсиловић поред Ибра,

Одмах војску себи прибра.

Ах низ образ проли сузе

И команду он преузе.

Ето браћо песме ове

Бојовића младог Јове,

Смртне чете те његове,

Драгачевског дивног сина,

Нек је пример нама свима.

Ал да видиш горе јаде,

Бојовића кад нестаде.

Братска љубав одмах преста

Споразума тада неста.

Да братскога створе рата,

Ударише брат на брата.

Кад су браћа у завади.

Ето шта се код нас ради.

Ни један се не прослави,

Који Бога заборави.

Ко се Богу са не моли,

Тога Србин и не воли.

Ко је Србин са Косова

Њему личи песма ова.



Ову првобитну песму би требао наш Мића Петровић да овековечи са оним његовим старим стилом извођења у народном духу.