[Јеремија]

Русији прете најмање две опасности од почетка рата:
Прва је да Украјина нагло буде примљена у НАТО. Иако се Американци праве блесави на сталне молбе и претње Украјинаца по том питању, та опасност и даље стоји јер је Украјина нагло, и без икакве основе, постала кандидат за члана ЕУ. А тамо се улази једино у пару са чланством у НАТО.
Друга опасност је од отварања другог фронта. Иако овдашњи совјетофили, који боље од Руса знају шта Руси треба да чине, стално упозоравају како Американци умало нису заратили на два фронта, реалнија је опасност да нека од бројних земаља са којима се граничи велика Русија може да буде предмет интересовања НАТО и да неко случајно крене у неки сукоб. Није чак ни битно да то буде у директном контакту са Русијом, него и са територијама где су Руси и руска војска заштитници мира између две инокосне државе, а има их много у средњеазијском региону.
У том контексту мора се гледати зашто су Руси, пре осам месеци, ушли у "специјалну војну операцију" у Украјини само са делом својих професионалних војних снага, правилно процењујући да им се украјинска војска не може супротставити. Међутим, нису правилно проценили мешање Американаца и количини слугерањства политичких врхова европских држава које су украјинској војсци предале огромну војну помоћ и у војној опреми и техници, а неке од њих, попут САД и Пољске, и у официрима и војницима.
Оно што се, пре свега, може замерити Путину и његовом окружењу је оклевање које су летос, у јулу и августу, показали чекајући да ипак помере линије фронта напред, без обзира што су видели да војне снаге нису сразмерне.
Са друге стране, ако су се они тада решили да ратом исцрпе Украјину до краја, кренули су правилним путем, јер је Украјина толико рањена за ових осам месеци да је велико питање да ли ће се икада опоравити од овог рата. И то по свим параметрима. Међутим, њихови савезници са Запада немају ни минималне скрупуле према тим жртвама, па их гурају у даље ратовање, терајући их практично да сасвим искрваре.
У сваком случају, појава Суровикина и мобилизацијом јасно се показало да је фронт стабилизован на реалнијој линији. Сада се може очекивати прилив снага из Русије, што ће довести до пробијања фронта на одређеном правцу, видећемо којем. Моја је претпоставка је да ће то бити у средишњем делу, нешто јужније од Донбаса. У даљем току, треба очекивати и напад из других праваца, што би олакшало средишњој групацији да уђе дубље и подели украјинску војску. Уједно следи и озбиљно укључење стратешке авијације, као и дронова у том напредовању.
После краја новембра, када земља почне да смрзава, а нарочито после СП у фудбалу, руска војска ће кренути у озбиљнију акцију. Ако прилике дозволе то ће бити и дефинитиван крај отпора Украјинаца. А ако и тада то не буде, Руси се не узбуђују много јер су убеђени да Украјина губи тај рат неминовно.
То што та спорост нервира све оне који за Русе навијају, не тангира много врх Руске државе и војске.

Ратни репортер Игор Дамјановић који је цело време на линији фронта изашао је са веома интересантним текстом:

https://standard.rs/2022/11/11/i-damjano...bcqBqimKlw