[Бенито]

Мислим да можемо већ сумирати неке основне податке, па на основу тога видети у ком правцу иду догађаји.
Специјалну војну операцију покренула је Руска војска, 24. фебруара 2022. године, како на тлу Доњецка и Лугањска, тако и широм Украјине. Укупан број снага Руске војске заједно са специјализованим јединицама и приватном војском Вагнер, као и снагама ДНР и ЛНР, по општој процени, за првих 6 месеци, нису ни у једном тренутку прелазиле 250 хиљада официра и војника.
Техничка супериорност Руске војске на почетку СВО је била више него очигледна.
Са друге стране, Украјинска војска на самом почетку СВО није била мања од пола милиона наоружаних војника, уз неколико стотина хиљада људи који су опсервирали борбене трупе. Укри су били неупоредиво слабији у војној техници, а и то што су имали додатно су девастирани Руси.
У међувремену, Украјина је добила огромну војну помоћ од НАТО, и одмах је извршена потпуна мобилизација људства. Дошло је и до дообуке, као и потпуно нове обуке људства за нове војне технологије које је дотерао НАТО. НАТО генерали у генералштабу Украјинске војске од саветника су постали много више. Организовани су добровољци и плаћеници из целог света који су дошли да ратују за Украјину. Сада су на фронту, иако то званично није објављено, припадници и званичне Пољске војске, а вероватно и неких других држава НАТО. Не треба заборавити ни припаднике различитих неонацистичких групација који су годинама регрутовани, обучавани и финансирани од кијевског режима и који се налазе на више различитих фронтова према руским трупама.
Треба подсетити да су Руси извршили "делимичну мобилизацију" у јачини од 300 хиљада војника, а најмање трећина од овог броја већ ратује. 
Приметно је да Руска војска готово уопште не користи ефективе своје борбене авијације, којом се поносе, и у којој су, по општем мишљењу, већ одавно први на свету. Пре свега се то односи на авионе. Или тих авиона нема довољно или генералштаб Руске војске сматра да их је прескупо трошити у СВО. Или је нешто треће у питању. По распореду снага, а и да није тако, тешко је очекивати да било која војска победи у оваквом рату без употребе ратне авијације.
У овом тренутку, здружене снаге Украјинске војске и НАТО на фронту немају мање од 600 хиљада официра и војника. Још готово толико имају у опсервацији и резерви.
Са друге стране, Руска војска и све остале здружене јединице су у снази од преко 400 хиљада официра и војника. Руси покушавају пробој у више праваца у овом моменту, а највише активности показују у Донбасу.
Украјинци, или боље рећи НАТО генерали окупљају јаче снаге најмање на два правца. Пре свега, у Запорожју где сви очекују главни удар, али може се десити да ће ту бити маневарски напад, а да ће на неком другом правцу доћи до главног напада.
Са друге стране, од доласка генерала Суровикина до данас већ се могу назрети главне црте његовог ратног плана. То је стабилизовање фронта на реалнијим тачкама, у односу на снаге које су на терену и географске специфичности; под бројем 2: стално и прецизно бомбардовање инфраструктуре у позадини украјинских снага, а пре свега: електрификација, фабрике оружја и магацини и остали капацитети за складиштење горива и муниције.
Том тактиком, Руси желе да натерају режим у Кијеву да пристану на преговоре или да их натерају на капитулацију. Ако се ниједно од тога не деси, ово би довело ударне снаге украјинске и остале борбене снаге које су на фронту без неопходне инфраструктуре у позадини и натерали их на стратешко повлачење, ако не на предају.
Гледајући досадашњи развој догађаја, за очекивати је да Руси наставе да бомбардују позадину Украјинаца и наставе довлачење нових и свежих снага.
Са друге стране, НАТО генерали ће сигурно кренути у одређени напад на неком делу фронта. Уколико у томе не успеју, а не доживе неки тежак пораз, пробаће и на неком другом правцу. Најмање очекиван сценарио је да у таквом сценарију успеју потпуно и пробију удружене руске снаге.
Чекају нас врели дани почетком зиме на фронту.
И прилично хладни у позадини украјинских снага.