[ЛукаЛоко]

Ако нас је историја ратова ичему научила је да ратове добијају они који могу дуже да издрже.
Филозофија рата једне стране није довољно или није уопште јасна - докле желе да напредују или са којом територијом би били задовољни.
Филозофија рата друге стране је кристално јасна - водити рат против Русије до последњег Украјинца.
(наиме друга страна није Украјина, него Бела кућа и Стејт Департмент)
Ако је једна страна довољно моћна и довољно вољна да испуни жеље друге стране, добиће рат.
Па, сад треба добро размислити, када се погледају стравичне жртве које полаже Украјина за рачун САД, ко је вољан да испуни жеље друге стране.
Због тога је сваки закључак о овом рату до сада, а који није у рангу "хвала Богу што нисам Украјинац" или забадање главе у песак или показатељ под којом контролом наша јавна свест која је потпуно окренута слугерању америчким интересима, у нади да одатле долази оно парче хлеба које не зарађујемо тако што ћемо обрадити нашу запарложену земљу него тако што ћемо млађим генерацијама веслати чамац у правцу једног од "два антифашистичка покрета".

Слажем се.
Зато у овим последњим месецима нервирао сам се сваки пут када сам чуо западне новинаре како причају да Руси трпе велике губитке, а о украјинским губицима никако да причају.
Репортерке су одушевљене о украјинској офанзиви, а никада да се питају колико им је то коштало, што се тиче мртвих и рањених.
Све док не знамо колики су губици у обе армије, колико још могу да мобилишу војнике, колико имају муниција... не знамо како иде рат.
Међутим, чини ми се да је ситуација повољна Украјинцима. Додатну армију коју је мобилисао Путин можда је превише мала за победу, а Украјина безрезервно добија оружја од свих Нато-чланица.
Остаје да се види да ли је могуће тајни договор између Русије и Америке.