[ватхра]

Ајде геније причај ми о јачини доказа у поступку. То је сведочење из друге руке, човек је сазнао нешто од очевидаца. Није слушао аброве по селу, то је "рекла-казала". У материјалном смислу нико није довео у питање то казивање, него се као ти хватају за околности под којима је дато сведочење: "после пола века" - као да је могао негде да сведочи раније, "припада истој страни", не него ће неко из Павелићевог окружења да зна боље о томе.

"Hearsay" се код нас често преводи као "рекла-казала", зато сам и ставио под наводнике. Такво сведочење се често не узима као озбиљан доказ на суду. Такође, сећање временом слаби је призната чињеница.
На крају, колико је изјава сведока које спомиње прота тачна? Они су били под нападом и бежали. Да ли су могли да га прегледају и утврде да је мртав? Да ли су у пометњи могли да замаене Калабића са неким другим? Да ли је он могао да буде само рањен? И на крају, да ли су просто могли да преносе лажне вести како би заштитили Калабића за кога су можда мислили да је још у бекству?
Свеукупно, нема никаквих материјалних доказа. Лабаво сведочење из друге руке. Ако је то "најбоље са чиме располажемо" онда јеби га.

Никад нико није видео тренутак његове смрти, лепо сам написао. Ти који су сведочили да су видели леш, припадали су истој (његовој) страни. И њима је могло да се приговори да лажу, да скривају нешто, итд. (то су Совјети и радили).

Објасни ми у чему је разлика у утврђивању да ли је неко умро то да је неко видео начин смрти, или непосредно касније видео и руковао са лешом?

ДНК анализа је много касније потврдила да су то Хитлерови остаци, знатно касније од званичног утврђивања околности његове смрти. Друго, ДНК анализа служи само да потврди да ли посмртни остаци припадају тој и тој особи, она не указује на начин и околности нечије смрти.

Ово је нетачно. ДНК анализом није потврђена Хитлерова смрт.