[Милослав Самарџић]

Комшије нам нису проблем, чак ни удружени. Проблем су они "велики", а са њима не би могли да се носимо ни герилски. У ери дронова, сателита, савремених ракетних система, "најт вижн" уређаја, робота и свакаквих сензора, нема више ратовања по принципу удри и бежи у шуму (а да то не буде уз масовну погибију људи). Плус што би као топовско месо користили управо те "комшије", као и увек. 
У најбољем случају групице по 2-3 човека да ту и тамо направе неку диверзију и то је то.

Подразумевам да би негде постојао "вањски фронт" тј да не би били само ми нападнути већ и нека друга држава. Онда непријатељ не би могао да најсавременије уређаје и оружје сконцентрише на нас. А и да смо сами, наше планине су велике, а свака од тих ракета је јако скупа. Неисплативо је. Па и неписмени таллибани по Авганистану су им задавали озбиљне муке, од нас се очекује доста више.

Послао би у планине ову градску омладину после краће обуке?