23-12-2022, 08:32 PM
Бахмут је град који се ових дана најчешће помиње у медијима.
Јуче је, на пример, украјински председник поклонио америчком Конгресу украјинску заставу, донету из Бахмута. У и око Бахмута се води најкрвавија битка у сукобу између руске и украјинске војске и најкрвавија битка на европском тлу након Другог светског рата. Све очи света су упрте у Бахмут.
Међутим, мало људи зна да су градско насеље Бахмут основали Срби и да је Бахмут био седиште српске административне области Славеносрбије, која је постојала у саставу велике Руске империје у 18. веку, тачније у периоду 1753-1764.
Само утврђење из ког ће понићи град Бахмут направио је 1701. године руски цар Петар I Велики (1682–1725) населивши на то место стотинак козака, специјалних заједница руских војника, који су организовани као ударна песница руске војске и одбрана од упада Пољака, кримских Татара и осталих азијских номада.
Козаци су ту опстајали и борили се на руској граници, бавећи се и рударењем соли. Међутим, током 1718. и 1719. године то утврђење бива напуштено.
Зато је крајем фебруара и почетком марта 1753. године руски Сенат донео одлуку да се на простору (у)крајинске линије (граничнног ланца) који се простире између река Бахмут и Лугањ на самој граници са кримским Татарима, населе Срби пристигли са аустријским потпуковником Јованом Шевићем и пуковником хусарским Рајком Прерадовићем.
Планирано је да се између река Бахмут и Лугањ настани 3.000-5.000 српских војника, по угледу на Нову Србију, која је раније основана на територији данашње Кировоградске области у данашој централној Украјини.
Прерадовић и Шевић су постали руски генерали и одмах су формирали два хусарска пука под српским именом, и два "пикинерна" пука у које су други насељеници примани.
Ти пукови су чинили Славјаносербски војни корпус руске војске.
Прерадовић је отишао у Бахмут, а Шевић у Лугањ где су им бити штабови.
Бахмут је постао седиште Славеносрбије и Срби на месту данашњег града оснивају прво градско насеље.
Пошто су били вични војној вештини, Срби у Славеносрбији су релативно брзо и лако разбили околне Турке и Татаре, па се граница померила далеко на југ и запад, чиме је и престала потреба за постојањем Славеносрбије, као посебне граничне области 1764. године.
Међутим, град Бахмут, махом насељен Србима пристиглим са Прерадовићем и Шевићем и назван по реци Бахмут која кроз њега протиче, 1783. године стиче статус града у оквиру Новорусије, области коју су Руси полако ослобађали од власти кримских Татара.
И град Луганск, престоницу Луганске Народне Републике, су основали Срби, који су на том месту живели са својим командантом 3. пука Српског корпуса Јованом Шевићем. На месту данашњег града Луганска је најпре настало село Камени Брод ког су основали Срби 1750-их година из ког је изникао данашњи Луганск.
Јуче је, на пример, украјински председник поклонио америчком Конгресу украјинску заставу, донету из Бахмута. У и око Бахмута се води најкрвавија битка у сукобу између руске и украјинске војске и најкрвавија битка на европском тлу након Другог светског рата. Све очи света су упрте у Бахмут.
Међутим, мало људи зна да су градско насеље Бахмут основали Срби и да је Бахмут био седиште српске административне области Славеносрбије, која је постојала у саставу велике Руске империје у 18. веку, тачније у периоду 1753-1764.
Само утврђење из ког ће понићи град Бахмут направио је 1701. године руски цар Петар I Велики (1682–1725) населивши на то место стотинак козака, специјалних заједница руских војника, који су организовани као ударна песница руске војске и одбрана од упада Пољака, кримских Татара и осталих азијских номада.
Козаци су ту опстајали и борили се на руској граници, бавећи се и рударењем соли. Међутим, током 1718. и 1719. године то утврђење бива напуштено.
Зато је крајем фебруара и почетком марта 1753. године руски Сенат донео одлуку да се на простору (у)крајинске линије (граничнног ланца) који се простире између река Бахмут и Лугањ на самој граници са кримским Татарима, населе Срби пристигли са аустријским потпуковником Јованом Шевићем и пуковником хусарским Рајком Прерадовићем.
Планирано је да се између река Бахмут и Лугањ настани 3.000-5.000 српских војника, по угледу на Нову Србију, која је раније основана на територији данашње Кировоградске области у данашој централној Украјини.
Прерадовић и Шевић су постали руски генерали и одмах су формирали два хусарска пука под српским именом, и два "пикинерна" пука у које су други насељеници примани.
Ти пукови су чинили Славјаносербски војни корпус руске војске.
Прерадовић је отишао у Бахмут, а Шевић у Лугањ где су им бити штабови.
Бахмут је постао седиште Славеносрбије и Срби на месту данашњег града оснивају прво градско насеље.
Пошто су били вични војној вештини, Срби у Славеносрбији су релативно брзо и лако разбили околне Турке и Татаре, па се граница померила далеко на југ и запад, чиме је и престала потреба за постојањем Славеносрбије, као посебне граничне области 1764. године.
Међутим, град Бахмут, махом насељен Србима пристиглим са Прерадовићем и Шевићем и назван по реци Бахмут која кроз њега протиче, 1783. године стиче статус града у оквиру Новорусије, области коју су Руси полако ослобађали од власти кримских Татара.
И град Луганск, престоницу Луганске Народне Републике, су основали Срби, који су на том месту живели са својим командантом 3. пука Српског корпуса Јованом Шевићем. На месту данашњег града Луганска је најпре настало село Камени Брод ког су основали Срби 1750-их година из ког је изникао данашњи Луганск.
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.