29-12-2022, 11:05 PM
Љубиша Терзић
К 1.К Љубиша Тодора Терзић.Рођен у Београду 10. фебруара 1907. године.Завршио је Руски кадетски корпус у Билећи и нижу школу Војне академије у Београду од 1926. до 1929. године.Након тога је унапређен у чин потпоручника.У чин поручника унапређен је 1. априла 1933,капетана 2. класе истог датума 1937. и капетана 1. класе 1.априла 1940. године.Говорио је француски и руски језик.Његово прво постављење било је на месту командира вода митраљеске чете 10. пешадијског пука,Таковског,у Сарајеву.На тој дужности је остао до априла 1931,када је постављен за комадира вода у митраљеској чети Курса за пешадијске официре.С премештајем за командира вода у Чети борних кола Курса за пешадијске официре,октобра исте године,започела је његова каријера тенкисте,тако да се може рећи да је у тенковским јединицама служио готово од њиховог увођења у наоружање југословенске војске.Као пешадијски поручник похађао је курс Апликационе школе за борна кола француске војске у Версају и стажирање у 501. пукуборних кола француске армије у Туру од 1. фебруара до 3. септембра 1936,после чега је постављен за вршиоца дужности командира Треће чете новоформираног Батаљона борних кола југословенске војске.Као капетан,1937. заврђио је и војношоферски курс у Аутомобилском пуку Друге армијске области,а од 12.маја 1940,као капетан 1. класе,постављен је за командира Треће чете Првог батаљона борних кола ,која је била стационирана у Сарајеву.По ратном распоредуод 12. новембра 1940,био је постављен за помоћника Другог,активираног,батаљона борних кола.После пуча 27. марта заменио је на положају команданта Другог батаљона борних кола мајора Данила Зобеницу,који је због заслуге у преврату постављен за ађутанта краља Петра II.Терзић је командовао тим батаљоном и у Априлском рату и са њим се повлачио долином реке Босне ка Сарајеву.Батаљон је под његовом командом успешно осујетио усташки напад након жестоких борби са Немцима код Добоја.Заједно са југословенском краљевском владом напустио је земљу.Поново је убачен у Југославију 1943,у мисији мајора Павла Новаковића и Тодора Гогића,где је погинуо у сукобу са комунистима. Одликовања-Године 1938. одликован медаљом за војничке врлине.
К 1.К Љубиша Тодора Терзић.Рођен у Београду 10. фебруара 1907. године.Завршио је Руски кадетски корпус у Билећи и нижу школу Војне академије у Београду од 1926. до 1929. године.Након тога је унапређен у чин потпоручника.У чин поручника унапређен је 1. априла 1933,капетана 2. класе истог датума 1937. и капетана 1. класе 1.априла 1940. године.Говорио је француски и руски језик.Његово прво постављење било је на месту командира вода митраљеске чете 10. пешадијског пука,Таковског,у Сарајеву.На тој дужности је остао до априла 1931,када је постављен за комадира вода у митраљеској чети Курса за пешадијске официре.С премештајем за командира вода у Чети борних кола Курса за пешадијске официре,октобра исте године,започела је његова каријера тенкисте,тако да се може рећи да је у тенковским јединицама служио готово од њиховог увођења у наоружање југословенске војске.Као пешадијски поручник похађао је курс Апликационе школе за борна кола француске војске у Версају и стажирање у 501. пукуборних кола француске армије у Туру од 1. фебруара до 3. септембра 1936,после чега је постављен за вршиоца дужности командира Треће чете новоформираног Батаљона борних кола југословенске војске.Као капетан,1937. заврђио је и војношоферски курс у Аутомобилском пуку Друге армијске области,а од 12.маја 1940,као капетан 1. класе,постављен је за командира Треће чете Првог батаљона борних кола ,која је била стационирана у Сарајеву.По ратном распоредуод 12. новембра 1940,био је постављен за помоћника Другог,активираног,батаљона борних кола.После пуча 27. марта заменио је на положају команданта Другог батаљона борних кола мајора Данила Зобеницу,који је због заслуге у преврату постављен за ађутанта краља Петра II.Терзић је командовао тим батаљоном и у Априлском рату и са њим се повлачио долином реке Босне ка Сарајеву.Батаљон је под његовом командом успешно осујетио усташки напад након жестоких борби са Немцима код Добоја.Заједно са југословенском краљевском владом напустио је земљу.Поново је убачен у Југославију 1943,у мисији мајора Павла Новаковића и Тодора Гогића,где је погинуо у сукобу са комунистима. Одликовања-Године 1938. одликован медаљом за војничке врлине.