25-04-2014, 10:30 PM
ДОКУМЕНТИ CIA: ВАТИКАН ПРУЖИО УТОЧИШТЕ АНТИ ПАВЕЛИЋУ
петак, 25 април 2014 07:41
Категорија: Жељко Цвијановић Препоручује
Погодака: 197
Штампа
Ел. пошта
Одбеглом усташком лидеру након бега из Загреба помоћ пружила Света столица, а Американци и Енглези оклевали да га ухапсе, показују документи CIA
Оно о чему се раније спекулисало, сада је и потврђено. Документа америчке Централне обавештајне службе (CIA) са којих је скинута ознака тајности показују да је Ватикан пружао уточиште поглавнику квислиншке Независне Државе Хрватске Анте Павелићу након његовог бега из Загреба. На основу документа датираног 8. новембра 1947. у који је загребачки Јутарњи лист имао увид, Американци и Британци су у лето те године планирали да ухвате Павелића, али тај план није спроведен.
Наводно су и Лондон и Вашингтон знали детаље о Павелићевом боравку у Ватикану, укључујући и број собе у којој се налазио. Иако су оклевали, смислили су план за његово хапшење, али су обе државе одуговлачиле не показујући веће занимање. Документи ЦИА откривају и да су Британци Павелића имали у рукама током рације у Ђенови, али су га пустили.
Из извештаја које је пуковник Г. Ф. Блунда из Команде за Медитеран упутио бригадном генералу Карлу Фричу, заменику директора обавештајног штаба Европе, види се америчко оклевање да сами крену у акцију, али и резигнираност због британске неспремности за сарадњу.
„У Риму сам се 11. августа састао с Бендалом из британске амбасаде те с америчким амбасадором, којега сам обавестио да је, према провереним информацијама, Павелић у Ватикану”, написао је пуковник Блунда и додао да су Британци наговарали Американце да сами ухапсе Павелића.
Позивајући се на документ CIA, Јутарњи лист такође пише о томе да је после бекства из Загреба Павелића скривао Ватикан. Лист наводи да је Павелић с породицом побегао 6. маја 1945. у Аустрију, где је боравио у америчкој окупационој зони, одакле се с фалсификованим перуанским документима под именом дон Педро Гонер, прерушен у свештеника, пребацује у Италију.
„Стиже до Рима, где га, како потврђује декласификована белешка, под своје окриље узима Ватикан, у којем је тада столовао папа Пије Дванаести, бивши ватикански нунциј у нацистичкој Немачкој”, пише „Јутарњи лист”.
Лист наводи да су у Риму, врло брзо након пада НДХ, свештеник Крунослав Драгановић и група свештеника и редовника везаних уз Завод Светог Јеронима, који се налази у центру Рима, али је под управом Ватикана, успоставили мрежу која је требало да омогући припадницима квислиншког режима да се пребаце на тада најсигурнију локацију, у земље Јужне Америке.
Омиљена одредишта била су Аргентина, Парагвај и Бразил, јер су у том делу света на власти већином биле војне хунте. О тој мрежи у другој белешци, од 12. фебруара 1947. године, исцрпно пише специјални агент Роберт Клејтон Муд из америчке контраобавештајне службе. Он је успео да нађе доушника у Заводу Светог Јеронима, који га је исцрпно извештавао о стању у тој институцији која се налази у самом средишту Рима, али је под управом Ватикана.
Према Мудовим сазнањима, онде су боравили високопозиционирани челници НДХ – командант ваздухопловних снага Владимир Крен, др Вјекослав Вранчић, заменик министра спољних послова, али и Ђорђе Перић, министар пропаганде у српској влади Милана Недића, мада се Павелић ту не спомиње.
Агент Муд у белешци упозорава да се припрема операција да се у Јужну Америку пребаце Павелић и Крен, после чега су америчке службе покренуле операцију лоцирања Павелића.
Усташки вођа је, међутим, успео да се докопа Аргентине 1948, а касније му се придружио и остатак породице. У Буенос Ајресу се веома добро снашао под окриљем Хуана Перона, који је осим њега примио и друге најтраженије злочинце Трећег рајха. Адолф Ајхман, Јозеф Менгеле и Клаус Барби, Бранко Бензон, Хајнрих Иво, Франц Штангел и Ерих Прибке само су неки од њих и Аргентина у том периоду постаје синоним за нацистичку и фашистичку емиграцију.
Комунистичке власти Југославије су неколико пута од Аргентине тражили изручење Павелића, али је оно увек било одбијено из разних разлога. Након покушаја атентата на њега, који је извршио Благоје Јововић 1957. године у месту Ломас дел Паломар, крај Буенос Ајреса, где је живео под лажним именом, напушта Аргентину и одлази у Шпанију, где му Франко пружа политички азил.
Аутор Д. Вукотић
Dusan Bukovic • 7 hours ago
Dodajmo ovome da je hrvatski ratni zlocinac Ante Pavelic dobio vizu za Argentinu 5. Jula 1947, na osnovu dogovora izmedju Eve Peron, rimskog pape i zloglasnog popa Draganovica. Pavelic je u Argentinu stigao u septembru 1947. godine kao rimski katolicki fratar Aranjos Pal. U Argentini je celo vreme uzivao zastitu protestantsko-rimskog katolickog establismenta i anglo-americkih vojno obavestajnih servisa… (Vidi: Alicia Dujovne Ortiz, Eva Peron, New York, 1996, str. 101/2 i 104).
Engleski tekst glasi:
”Let us add to this, according to a documentary broadcast by Arte, the Franco-German station, in May 1994, the Croat war criminal Ante Pavelic, who was aided by the Vatican’s Archbishop Draganovic, had previously been protected by the English. Pavelic, who was reputed to have been even more ferocious than Hitler, had fled to Austria in 1945, into British zone. In 1946, he was at the San Girolamo School in Rome, which had become the center of the exiled Croatian government. The American knew that he was there and, just like the English, did not arrest him. Postwar times were as much devoted to ‘anti-Communist struggles ast o the anti-Nazi revenge. Moreover, many Nazis were welcomed… In fact, Ante Pavelic, the Croatian Quisling, obtained a visa for Argentina on July 5, 1947, in Rome, ten days after Evita’s meeting with the Pope. Armed with a passport from the International Red Cross, he arrived in Buenos Aires in September, in a priest’s habit, using the name Aranjos Pal… To support this, Camarasa cites a dispatch from France-Presse, which was published in the newspaper La Razon in Buenos Aires on May 8, 1986. The American army’s information service had not recommended arresting Pavelic, the ex-leader of the Croatian regime who was recognized by the Germans, due to his links to the Vatican ( especially with Giovanni Battista Montini, the future Paul VI, and, as we have already seen, with Archbishop Draganovic, the heart of the Croatian network in Rome). It is thanks to these contact that Pavelic was able to win over Argentina. However, Pavelic was at the top of the list of war criminals that the Allied forces had promised to extradite to Yugoslavia...” (Vidi: Alicia Dujovne Ortiz, Eva Peron, New York, 1996, p. 101,102 i 104).
петак, 25 април 2014 07:41
Категорија: Жељко Цвијановић Препоручује
Погодака: 197
Штампа
Ел. пошта
Одбеглом усташком лидеру након бега из Загреба помоћ пружила Света столица, а Американци и Енглези оклевали да га ухапсе, показују документи CIA
Оно о чему се раније спекулисало, сада је и потврђено. Документа америчке Централне обавештајне службе (CIA) са којих је скинута ознака тајности показују да је Ватикан пружао уточиште поглавнику квислиншке Независне Државе Хрватске Анте Павелићу након његовог бега из Загреба. На основу документа датираног 8. новембра 1947. у који је загребачки Јутарњи лист имао увид, Американци и Британци су у лето те године планирали да ухвате Павелића, али тај план није спроведен.
Наводно су и Лондон и Вашингтон знали детаље о Павелићевом боравку у Ватикану, укључујући и број собе у којој се налазио. Иако су оклевали, смислили су план за његово хапшење, али су обе државе одуговлачиле не показујући веће занимање. Документи ЦИА откривају и да су Британци Павелића имали у рукама током рације у Ђенови, али су га пустили.
Из извештаја које је пуковник Г. Ф. Блунда из Команде за Медитеран упутио бригадном генералу Карлу Фричу, заменику директора обавештајног штаба Европе, види се америчко оклевање да сами крену у акцију, али и резигнираност због британске неспремности за сарадњу.
„У Риму сам се 11. августа састао с Бендалом из британске амбасаде те с америчким амбасадором, којега сам обавестио да је, према провереним информацијама, Павелић у Ватикану”, написао је пуковник Блунда и додао да су Британци наговарали Американце да сами ухапсе Павелића.
Позивајући се на документ CIA, Јутарњи лист такође пише о томе да је после бекства из Загреба Павелића скривао Ватикан. Лист наводи да је Павелић с породицом побегао 6. маја 1945. у Аустрију, где је боравио у америчкој окупационој зони, одакле се с фалсификованим перуанским документима под именом дон Педро Гонер, прерушен у свештеника, пребацује у Италију.
„Стиже до Рима, где га, како потврђује декласификована белешка, под своје окриље узима Ватикан, у којем је тада столовао папа Пије Дванаести, бивши ватикански нунциј у нацистичкој Немачкој”, пише „Јутарњи лист”.
Лист наводи да су у Риму, врло брзо након пада НДХ, свештеник Крунослав Драгановић и група свештеника и редовника везаних уз Завод Светог Јеронима, који се налази у центру Рима, али је под управом Ватикана, успоставили мрежу која је требало да омогући припадницима квислиншког режима да се пребаце на тада најсигурнију локацију, у земље Јужне Америке.
Омиљена одредишта била су Аргентина, Парагвај и Бразил, јер су у том делу света на власти већином биле војне хунте. О тој мрежи у другој белешци, од 12. фебруара 1947. године, исцрпно пише специјални агент Роберт Клејтон Муд из америчке контраобавештајне службе. Он је успео да нађе доушника у Заводу Светог Јеронима, који га је исцрпно извештавао о стању у тој институцији која се налази у самом средишту Рима, али је под управом Ватикана.
Према Мудовим сазнањима, онде су боравили високопозиционирани челници НДХ – командант ваздухопловних снага Владимир Крен, др Вјекослав Вранчић, заменик министра спољних послова, али и Ђорђе Перић, министар пропаганде у српској влади Милана Недића, мада се Павелић ту не спомиње.
Агент Муд у белешци упозорава да се припрема операција да се у Јужну Америку пребаце Павелић и Крен, после чега су америчке службе покренуле операцију лоцирања Павелића.
Усташки вођа је, међутим, успео да се докопа Аргентине 1948, а касније му се придружио и остатак породице. У Буенос Ајресу се веома добро снашао под окриљем Хуана Перона, који је осим њега примио и друге најтраженије злочинце Трећег рајха. Адолф Ајхман, Јозеф Менгеле и Клаус Барби, Бранко Бензон, Хајнрих Иво, Франц Штангел и Ерих Прибке само су неки од њих и Аргентина у том периоду постаје синоним за нацистичку и фашистичку емиграцију.
Комунистичке власти Југославије су неколико пута од Аргентине тражили изручење Павелића, али је оно увек било одбијено из разних разлога. Након покушаја атентата на њега, који је извршио Благоје Јововић 1957. године у месту Ломас дел Паломар, крај Буенос Ајреса, где је живео под лажним именом, напушта Аргентину и одлази у Шпанију, где му Франко пружа политички азил.
Аутор Д. Вукотић
Dusan Bukovic • 7 hours ago
Dodajmo ovome da je hrvatski ratni zlocinac Ante Pavelic dobio vizu za Argentinu 5. Jula 1947, na osnovu dogovora izmedju Eve Peron, rimskog pape i zloglasnog popa Draganovica. Pavelic je u Argentinu stigao u septembru 1947. godine kao rimski katolicki fratar Aranjos Pal. U Argentini je celo vreme uzivao zastitu protestantsko-rimskog katolickog establismenta i anglo-americkih vojno obavestajnih servisa… (Vidi: Alicia Dujovne Ortiz, Eva Peron, New York, 1996, str. 101/2 i 104).
Engleski tekst glasi:
”Let us add to this, according to a documentary broadcast by Arte, the Franco-German station, in May 1994, the Croat war criminal Ante Pavelic, who was aided by the Vatican’s Archbishop Draganovic, had previously been protected by the English. Pavelic, who was reputed to have been even more ferocious than Hitler, had fled to Austria in 1945, into British zone. In 1946, he was at the San Girolamo School in Rome, which had become the center of the exiled Croatian government. The American knew that he was there and, just like the English, did not arrest him. Postwar times were as much devoted to ‘anti-Communist struggles ast o the anti-Nazi revenge. Moreover, many Nazis were welcomed… In fact, Ante Pavelic, the Croatian Quisling, obtained a visa for Argentina on July 5, 1947, in Rome, ten days after Evita’s meeting with the Pope. Armed with a passport from the International Red Cross, he arrived in Buenos Aires in September, in a priest’s habit, using the name Aranjos Pal… To support this, Camarasa cites a dispatch from France-Presse, which was published in the newspaper La Razon in Buenos Aires on May 8, 1986. The American army’s information service had not recommended arresting Pavelic, the ex-leader of the Croatian regime who was recognized by the Germans, due to his links to the Vatican ( especially with Giovanni Battista Montini, the future Paul VI, and, as we have already seen, with Archbishop Draganovic, the heart of the Croatian network in Rome). It is thanks to these contact that Pavelic was able to win over Argentina. However, Pavelic was at the top of the list of war criminals that the Allied forces had promised to extradite to Yugoslavia...” (Vidi: Alicia Dujovne Ortiz, Eva Peron, New York, 1996, p. 101,102 i 104).