[ватхра]

у Априлском рату 1941. године на дужности пилота у 101. ескадрили из 2. ловачког пука на аеородрому Сушичко поље у Крагујевцу. Као пратилац капетана пилота-ловца Живице Митровића, 6. априла у јутарњим часовима изнад Београда храбро се супротставио надмоћнијем непријатељу. Био је синовац Војводе Петра Бојовића.После обарања једног немачког бомбардера заједно са капетаном Живицом Митровићем,примећен је од групе немачких ловаца Ме-109.У неравноправној борби авион му је био погођен. Иако тешко рањен успео је да искочи из запаљеног авиона и приземљио се падобраном у близини земунског аеродрома.

Херојска акција и погибија Живице Митровића су познати и писано је о томе. Наводи се да је код Београда оборио једну Штуку, да се борио дуго са немачким ловцима где је можда оборио још авиона, као и да је оборен код Крчедина. Значи под борбом је прешао преко 40км.

Међутим, око лета његовог пратиоца Бојовића није све разјашњено. Током борбе са немачким ловцима одвојио од Митровића (негде наводе да је био оштећен, а другде да је остао без горива, што је тешко да је случај јер је имао гориво колико и Митровић). Из тога није јасно да ли је могао да остане још у Митровићевој пратњи.
У сваком случају је кренуо да слети на аеродром Земун, али је на прилазу оборен (могуће и од пријатељске ватре, јер је имао исти авион као и Немци).