[Ратко]

Можда га нису буквално пребили, али је сигурно да су га злостављали и малтретирали, он је ипак био један од носилаца "великосрпског хегемонизма и војно-фашистичке диктатуре". Иначе га не би "збринули" у "сабирном логору", одмах по повратку у земљу (чисто сумњам да би сам својом вољом, после четворогодишњег логоровања у Немачкој, место кући, опет отишао у логор). Нити би његова породица имала такав третман какав је имала после рата.

Мени је најзанимљивије што данашњи следбеници Тита уопште не могу да појме да су њихови претходници могли тако да се односе према Солунцима. Једноставно, не могу да прихвате да су комунисти сматрали Солунце непријатељима (Тито им је и буквално био ратни непријатељ). Кад бисте рекли данас неком "партизану" да је рецимо онај изрод Ранковић фебруара 1947. године, донео решење о забрани Савеза ратних добровољаца 1912-1918. Краљевине Југославије, као "профашистичког", он би вам рекао да то није тачно, да је то немогуће.
Јер за њих су и партизани и Солунци подједнако део "српске слободарске традиције". Иако први немају везе ни са Србима ни са било каквим слободама. И онда кад видите у просторијама Субнора Титову и Путникову слику једну до друге, дође вам да повратите желудац.

Управо тако.