[Митић]

"У ратним условима, од гроба Јована Дерока створена је нека врста култног места за присталице Равногорског покрета. Он је првобитно био сахрањен на месту погибије крај реке Чемернице, да би у јануару 1942. био ексхумиран и свечано сахрањен на Љубићу.

О томе је остало трага и у изворима; у црквеној књизи умрлих Светог Јоакима и Ане у Прељини налазимо упис/податак да је капетан Дерок 18. јануара 1942. сахрањен „код споменика Танаску Рајићу у Љубићу“. Опело је према црквеним књигама вршио
прота Новица Милићевић „уз асистенцију 7 свештеника“. 71

Читав догађај организовао је поручник Предраг Раковић, раније командант Љубићког војно-четничког одреда, тада легализован у оквиру оружаних снага генерала Недића у Чачку. Он је издејствовао одобрење за скуп код немачких власти, мада сачуване фотографије показују да су, после опела код цркве у Коњевићима, остаци капетана Дерока до Љубића пренесени околним сеоским путем, а не главним који иде паралелно са железничком пругом. Очигледно, радило се о некој врсти прећутног одобрења, које је за локалне равногорце било важно, а за немачке власти потенцијално корисно јер би ујединило разне српске фракције у борби против комунизма. Чак се и на сахрани симболично појавио немачки ортскомандант у Чачку, мајор Фрике, који је само који месец раније ратовао са Дероком и његовим четницима приликом борби код Краљева, а тада му одајући пошту као погинулом. 72

[71] Црквена књига умрлих Светог Јоакима и Ане у Прељини, уписи за јануар 1942. године.
[72] Г. Давидовић, М. Тимотијевић, н. д., књига 2, 31; M. Derok, н. д., 197-200.

Извор: Др Немања ДЕВИЋ, Горан ДАВИДОВИЋ, МА Дејан ЂЕРИЋ, „А ДЕРОКА МЛАДОГ КАПЕТАНА...”: СМРТ И ЛЕГЕНДА КАПЕТАНА ЈОВАНА ДЕРОКА, ЗБОРНИК РАДОВА НАРОДНОГ МУЗЕЈА LI/LII, ЧАЧАК, 2021/2022, стр. 202