14-01-2023, 10:21 AM
Географско Одељење Главног Ђенералштаба
-За ралику од осталих одељења и одсека Главног ђенералштаба,који су се одликовали високом флуктуацијом кадра,Географско одељење је у погледу вођства имало ретко виђену константност за српске друштвене и војне прилике.На челу тог одељења од његовог повратка у окриље Главног ђенералштаба,приликом поновног формирања па све до 1914. налазио се Стеван Бошковић који не само што је руководио геодетским радовима током миронодопских дана већ је био и на челу српских геодета током балканских ратова и ПСР,обављајући исту дужност у Штабу Врховне команде.Након рата,па све до пензионисања,налазио се на челу Бојногеографског института.Тригонометријско-топометријски одсек,као најактивнији део Географског одељења,све време је био попуњен јер је Стеван Бошковић,поред свог начелничког места,одговарао и за рад тог одсека.Место шефа Топографског одсека било је упражњено све док почетком 1907. на његово чело није постављен К 1.К Милан Николајевић,који је на том месту остао следећих седан година.Слична кадровска ситуација била је и у другим одсецима овог одељења. Место руководиоца слагалишта било је или непопуњено,или су тај посао привремено обављали поједини официри или војноадминистравни чиновници,да би на прелазу 1907/1908. тај посао привремено водио будући Бочковићев наследник на челу војногеодетске службе.тада капетан друге класе Милорад Терзић,а након њега капетани друге класе Милорад Рашковић и Душан Бабић.
-1906. у склопу општег полета Главног ђенералштаба,започео је и рад на дуго припреманом и очекиваном топографском премеру Краљевине Србије.Триангулација која је завршена у рекордном року 1906. побољшана је астрономским мерењима до 1912. године. Њоме је мрежа троуглова континуирано покривала покривала целу српску државну територију. радило се о триангулацији урађеној власттим снагама,у најкраћем могућем року, што је представљало раритет у светским размерама тог доба.
-Карата у размери 1:100.000 требало је бититолико да њима буду снабдевени сви активни и резервни официри и подофицири-водници.Рачунало се да је за задовољење тих потреба довољно до 30.000 карата.
-За ралику од осталих одељења и одсека Главног ђенералштаба,који су се одликовали високом флуктуацијом кадра,Географско одељење је у погледу вођства имало ретко виђену константност за српске друштвене и војне прилике.На челу тог одељења од његовог повратка у окриље Главног ђенералштаба,приликом поновног формирања па све до 1914. налазио се Стеван Бошковић који не само што је руководио геодетским радовима током миронодопских дана већ је био и на челу српских геодета током балканских ратова и ПСР,обављајући исту дужност у Штабу Врховне команде.Након рата,па све до пензионисања,налазио се на челу Бојногеографског института.Тригонометријско-топометријски одсек,као најактивнији део Географског одељења,све време је био попуњен јер је Стеван Бошковић,поред свог начелничког места,одговарао и за рад тог одсека.Место шефа Топографског одсека било је упражњено све док почетком 1907. на његово чело није постављен К 1.К Милан Николајевић,који је на том месту остао следећих седан година.Слична кадровска ситуација била је и у другим одсецима овог одељења. Место руководиоца слагалишта било је или непопуњено,или су тај посао привремено обављали поједини официри или војноадминистравни чиновници,да би на прелазу 1907/1908. тај посао привремено водио будући Бочковићев наследник на челу војногеодетске службе.тада капетан друге класе Милорад Терзић,а након њега капетани друге класе Милорад Рашковић и Душан Бабић.
-1906. у склопу општег полета Главног ђенералштаба,започео је и рад на дуго припреманом и очекиваном топографском премеру Краљевине Србије.Триангулација која је завршена у рекордном року 1906. побољшана је астрономским мерењима до 1912. године. Њоме је мрежа троуглова континуирано покривала покривала целу српску државну територију. радило се о триангулацији урађеној власттим снагама,у најкраћем могућем року, што је представљало раритет у светским размерама тог доба.
-Карата у размери 1:100.000 требало је бититолико да њима буду снабдевени сви активни и резервни официри и подофицири-водници.Рачунало се да је за задовољење тих потреба довољно до 30.000 карата.