[Милослав Самарџић]

Ево га још један скојевац:

Jedna bezumna izložba
AUTOR: ZLATKO PAKOVIĆ
http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/jedna..._id=280497

Невероватно како им се намештају на критику, нпр:

Na prvoj od ovih ekskurzija, kojoj sam prisustvovao, Cvetković, uvodeći posetioce u prostoriju u kojoj su eksponirani dokazni materijali o “likvidiranim narodnim neprijateljima”, u prvim mesecima posle oslobođenja Beograda i Srbije od nacističke okupacije, rekao je: “Među streljanima i osuđenima ima i onih koje bi na smrtnu ili neku drugu kaznu osudili i demokratski režimi, ali, uz njih, ovde ima i potpuno nevinih ljudi.”

Ovo usmeno izloženo razgraničenje ne postoji u samoj organizaciji izložbe. Pod imenom narodnih neprijatelja, ovde su svrstani i saradnici okupatora i lica koja su, kako je rečeno, stradala na pravdi boga. Kakva je to izložba koja ne pravi ovu ključnu razliku? Kad govorimo o represiji i zločinima, onda, valjda, govorimo o nevino stradalima, a ne o onima koji su pravedno likvidirani ili osuđeni kao saradnici neprijatelja.

Наравно да треба разграничити жртве - дакле невино страдале - од страдалих уопште. То чиним од почетка, на овом списку који је на нашем сајту. Нпр. комунисти су убили неку Ангелину Мишулић из Крагујевца, коју су четници покушавали да убију више пута. Једном су, у таквој прилици, ранили њеног швалера немачког официра. Тако да такве особе не могу бити на списку жртава. Наравно, таквих је веома мало, можда десетак у КГ округу. А комунисти наравно користе немар, или шта већ, и терају своју причу.
Узгред, ово је у целом чланку једина умесна примедба.

Наравно и ова, под условом да је ово тачно, а не могу да верујем да су толики аматери:

Ispred panoa s fotografijama koje pokazuju mesta torture nad osuđenim “informbirovcima”, pod brojem 11, nalazi se fotografija koja prikazuje logoraše dok leže u drvenim boksovima, o kojima legenda kaže da su to tipični ležajevi za osuđenika kakvi su korišćeni i na Golom otoku.

Ova fotografija, čiji je format ovde promenjen, jer, u originalu, u desnom svom uglu, ona pokazuje i stojeću figuru jednog čoveka, zatočnika, snimljena je tridesetih godina u nacističkom logoru Dahau, i pripada memorijalnom korpusu fotografija o užasima Holokausta! O tome, na izložbi “U ime naroda”, nema ni pomena.