31-01-2023, 10:34 PM
Нешто о војним службама и стварању истих.Наравно нећу моћи све у једном упису. Општа разматрања о потреби стварања српске војнообавештајне службе.
Високе војне старешине су осећале недостатак једне посебне обавештајне стручне службе у саставу ВКС,која би се бавила искључиво извиђачко обавештајним пословима и која би била независна у раду од цивилних обавештајних и безбедносних структура.То је био и један од разлога што је објављен распис о устројству Генералштаба,према коме је у оквиру Првог одељења била предвиђена и функција обавештајног обезбеђења борбених дејстава. Ово је разматрано 1876. године.
Живојин Мишић у својству професора на Војној академији крајем 19. и почетком 20. века, у оквиру предавања из стратегије-вештине ратовања посветио је један циклус предавања војнообавештајној служби и њеним задацима и устројству.
"Кад је војсковођа довољно спреман и кад уме,хоће и може да се још и обавести што потпуније о општем стању и приликама на војишту,онда му је уз то потребна још само јача обазривост и јака енергија,па да он руководи операцијама како треба са изгледом на повољан успех.Наравно,још је вероватније да ће бити успеха у борби,ако је у дотичној војсци и све остало на свом месту,ако је дакле ту и правилна организација и формација војске,добра обука с добром дисциплином,савремено наоружање и јак морал у војсци и официрском кору.Несумњиво је даа уз све то војсковођа треба да се одликује још и талентом тј. пририродном духовитошћу свог ума.
Снага,место,време и намере непријатеља јесу они елементи,који и чине стање и прилике на бојишту и војишту.
Ко у ратном времену буде обавештен у сваком часу што боље и што потпуније о свима овима четирима чиниоцима,тај ће имати и бољег изгледа на успех,ако су,наравно,остале околности једнаке"
Мишић та четири чиниоца стања и прилика на војишту подвлачи као константе које диктирају рад на обавештајним пословима,како у миру,тако и у рату.Најтеже је сазнати намеру непријатеља јер се она најкасније и показује.Мишић посебно наглашава важност извиђања,мада не занемарује ни остале облике и форме обавештајног рада.
Што је ситуација на фронту нејаснија,то је потребно,више времена да се неопходни релевантни подаци о непријатељу прикупе.среде,анализирају,процене и дају на употребу.Због тога,у обавештајном раду се мора користити све што даје икакву могућност да се нешто ново о непријатељу сазна,или да се нешто већ познато потврди или оповргне.
У посредне (индиректне) путеве прикупљања информација Мишић убраја:
1.Картографски,статистички и историјски материјал
2.Званичну и обичну преписку(кореспонденцију)
3.Исказе становништва
4.Ухођење(шпијунажу)
Непосредна стредства су, према Мишићу, следећа :
1.Осматрачи
2.Самостални извиђачи
3.Извиђачке патроле предстража
4.Тајни извиђачи
5.Насилна коњичка извиђања или извиђачки одреди свих родова војске.
п.с. Иако нисам историчар,могу на основу војног и безбедносног знања претпоставити да је Живојин Мишић био врсни познавалац српске историје као и српске историје ратовања.Из тог разлога је толико инсистирао на извиђањима разних типова не би ли нам се, далеко било, у савременом добу поновила Маричка битка. Ови историчари и добри познаваоци историје вероватно ће знати о чему говорим тј. пишем.
п.с.с. Наставићу са овом темом,мало је опширнија и не могу све у један упис, као што сам на почетку и нагласио.
Високе војне старешине су осећале недостатак једне посебне обавештајне стручне службе у саставу ВКС,која би се бавила искључиво извиђачко обавештајним пословима и која би била независна у раду од цивилних обавештајних и безбедносних структура.То је био и један од разлога што је објављен распис о устројству Генералштаба,према коме је у оквиру Првог одељења била предвиђена и функција обавештајног обезбеђења борбених дејстава. Ово је разматрано 1876. године.
Живојин Мишић у својству професора на Војној академији крајем 19. и почетком 20. века, у оквиру предавања из стратегије-вештине ратовања посветио је један циклус предавања војнообавештајној служби и њеним задацима и устројству.
"Кад је војсковођа довољно спреман и кад уме,хоће и може да се још и обавести што потпуније о општем стању и приликама на војишту,онда му је уз то потребна још само јача обазривост и јака енергија,па да он руководи операцијама како треба са изгледом на повољан успех.Наравно,још је вероватније да ће бити успеха у борби,ако је у дотичној војсци и све остало на свом месту,ако је дакле ту и правилна организација и формација војске,добра обука с добром дисциплином,савремено наоружање и јак морал у војсци и официрском кору.Несумњиво је даа уз све то војсковођа треба да се одликује још и талентом тј. пририродном духовитошћу свог ума.
Снага,место,време и намере непријатеља јесу они елементи,који и чине стање и прилике на бојишту и војишту.
Ко у ратном времену буде обавештен у сваком часу што боље и што потпуније о свима овима четирима чиниоцима,тај ће имати и бољег изгледа на успех,ако су,наравно,остале околности једнаке"
Мишић та четири чиниоца стања и прилика на војишту подвлачи као константе које диктирају рад на обавештајним пословима,како у миру,тако и у рату.Најтеже је сазнати намеру непријатеља јер се она најкасније и показује.Мишић посебно наглашава важност извиђања,мада не занемарује ни остале облике и форме обавештајног рада.
Што је ситуација на фронту нејаснија,то је потребно,више времена да се неопходни релевантни подаци о непријатељу прикупе.среде,анализирају,процене и дају на употребу.Због тога,у обавештајном раду се мора користити све што даје икакву могућност да се нешто ново о непријатељу сазна,или да се нешто већ познато потврди или оповргне.
У посредне (индиректне) путеве прикупљања информација Мишић убраја:
1.Картографски,статистички и историјски материјал
2.Званичну и обичну преписку(кореспонденцију)
3.Исказе становништва
4.Ухођење(шпијунажу)
Непосредна стредства су, према Мишићу, следећа :
1.Осматрачи
2.Самостални извиђачи
3.Извиђачке патроле предстража
4.Тајни извиђачи
5.Насилна коњичка извиђања или извиђачки одреди свих родова војске.
п.с. Иако нисам историчар,могу на основу војног и безбедносног знања претпоставити да је Живојин Мишић био врсни познавалац српске историје као и српске историје ратовања.Из тог разлога је толико инсистирао на извиђањима разних типова не би ли нам се, далеко било, у савременом добу поновила Маричка битка. Ови историчари и добри познаваоци историје вероватно ће знати о чему говорим тј. пишем.
п.с.с. Наставићу са овом темом,мало је опширнија и не могу све у један упис, као што сам на почетку и нагласио.