09-02-2023, 02:02 AM
Постоји огромна вероватноћа да су се у врху Руске војске искристалисале две струје, које нужно не морају бити супростављене, око тактике даљег, али и досадашњег ратовања у Украјини.
Наиме, као што сам и напоменуо пре пар месеци, постало је очигледно да Руси својом војном тактиком и стратешким повлачењем из једног дела области Украјине која су држали на почетку СВО, жаргонски речено навлаче Украјинску војску да изађе из урбаних центара и приближи се главном фронту како би је ту масакрирали артиљеријом, ракетним системима, дроновима и авијацијом.У почетку се и мени чинило, а то желим да нагласим у овом посту, да су то чинили како би надоместили мањак својих снага у односу на противника и како би стабилизовали фронт.
Али, изгледа да то није била и једина поента ове тактике. Заправо, ради се о једној од војних доктрина које се изучавају на предмету Стратегија на Војној академији у Москви.
Наиме, пошто су Руси извршили делимичну мобилизацију, и већ сада знатно појачали своје снаге на фронту дугом између 840 и 1100 километара, разбили макар део јединственог фронта украјинских снага, очекивало се да брже и ефикасније уђу у простор који им се отвара или пружа могућност да буде освојен. То се већ и десило у случају Соледара.
Међутим, ту се, изгледа, и јавило прво несугласје између Герасимова, који је на становишту да се треба ући дубље и брже у територију која је испред његових снага, увести већа и модернија техника и кренути у потпуно сламање украјинских снага, и друге струје у Москви, која је на становишту, да се овакав фронт одржава и користи бесконачна артиљеријска муниција и јефтини дронови, како би се искористила бесмислена тактика Украјинаца да бране све и баш на том терену побиле или уништиле што веће групације украјинске војске са минималним сопственим губицима.
Да сукоб око тактике постоји види се на примеру Бахмута, где је Украјинска војска у самом граду остала само са једним путним правцем као могућом комуникацијом за повлачење. Још пре пар дана Руси су могли да пресеку потпуно ту комуникацију, коју и сада држе у блиском домету своје артиљерије, али они су ипак застали. Постоји та струја из Москве која је против тога да било ко од украјинских снага изађе из Бахмута, и оштро су против одлуке да се не заузме тај пут који Герасимов практично нуди Украјинцима да се повуку из Бахмута. Руски генерали у Москви, заправо желе да на фронт дођу управо оне најбоље формације чије се последње резерве налазе по градовима. Украјинци су то изгледа схватили, па су зато и кренули у масовне, уличне мобилизације јер желе да сачувају своју најбољу војску за евентуалну одлучујућу битку.
Мислим да ће овај сукоб мишљења код руских генерала потрајати и можда и обележити резултате овог рата, величину заузетих територија, број погинулих војника, а пре свега украјинских, па самим и тим и коначно решење украјинског питања.
И још један битан детаљ, спекулише се да су Руси мобилисали знатно већи број људи у редове војске него што је то била најављена бројка од 300 хиљада и да ће сукоб мишљења међу руским генералима трајати док год Руса на фронту не буде више од украјинске војске, и да ће тада сигурно доћи до потпуног сагласила у руском војном врху, и радикалног наступленија.
Наиме, као што сам и напоменуо пре пар месеци, постало је очигледно да Руси својом војном тактиком и стратешким повлачењем из једног дела области Украјине која су држали на почетку СВО, жаргонски речено навлаче Украјинску војску да изађе из урбаних центара и приближи се главном фронту како би је ту масакрирали артиљеријом, ракетним системима, дроновима и авијацијом.У почетку се и мени чинило, а то желим да нагласим у овом посту, да су то чинили како би надоместили мањак својих снага у односу на противника и како би стабилизовали фронт.
Али, изгледа да то није била и једина поента ове тактике. Заправо, ради се о једној од војних доктрина које се изучавају на предмету Стратегија на Војној академији у Москви.
Наиме, пошто су Руси извршили делимичну мобилизацију, и већ сада знатно појачали своје снаге на фронту дугом између 840 и 1100 километара, разбили макар део јединственог фронта украјинских снага, очекивало се да брже и ефикасније уђу у простор који им се отвара или пружа могућност да буде освојен. То се већ и десило у случају Соледара.
Међутим, ту се, изгледа, и јавило прво несугласје између Герасимова, који је на становишту да се треба ући дубље и брже у територију која је испред његових снага, увести већа и модернија техника и кренути у потпуно сламање украјинских снага, и друге струје у Москви, која је на становишту, да се овакав фронт одржава и користи бесконачна артиљеријска муниција и јефтини дронови, како би се искористила бесмислена тактика Украјинаца да бране све и баш на том терену побиле или уништиле што веће групације украјинске војске са минималним сопственим губицима.
Да сукоб око тактике постоји види се на примеру Бахмута, где је Украјинска војска у самом граду остала само са једним путним правцем као могућом комуникацијом за повлачење. Још пре пар дана Руси су могли да пресеку потпуно ту комуникацију, коју и сада држе у блиском домету своје артиљерије, али они су ипак застали. Постоји та струја из Москве која је против тога да било ко од украјинских снага изађе из Бахмута, и оштро су против одлуке да се не заузме тај пут који Герасимов практично нуди Украјинцима да се повуку из Бахмута. Руски генерали у Москви, заправо желе да на фронт дођу управо оне најбоље формације чије се последње резерве налазе по градовима. Украјинци су то изгледа схватили, па су зато и кренули у масовне, уличне мобилизације јер желе да сачувају своју најбољу војску за евентуалну одлучујућу битку.
Мислим да ће овај сукоб мишљења код руских генерала потрајати и можда и обележити резултате овог рата, величину заузетих територија, број погинулих војника, а пре свега украјинских, па самим и тим и коначно решење украјинског питања.
И још један битан детаљ, спекулише се да су Руси мобилисали знатно већи број људи у редове војске него што је то била најављена бројка од 300 хиљада и да ће сукоб мишљења међу руским генералима трајати док год Руса на фронту не буде више од украјинске војске, и да ће тада сигурно доћи до потпуног сагласила у руском војном врху, и радикалног наступленија.