23-02-2023, 01:00 AM
А сад, невезано за извештавање РТС и осталих под.... мува...
На ширем подручју Авдејевке, као и на линији рудника Бахмут - Соледар, користећи природне географске ресурсе, као и цивилну инфраструктуру направљену деценијама уназад, припадници Украјинске војске су, за 7-8 година, створили један од најјачих икада постојалих одбрамбених система. Много је знања, новаца и труда уложено у ове пројекте.
То је несумњиво оправдање за Руску војску која је закочена на овом главном правцу удара својих снага. Међутим, морам прокоментарисати да ми се не допада развој ситуације, односно спорост у овој фази СВО. Наиме, нема сумње да ће Руси скршити отпор у Бахмуту, а доцније и на Авдијевки, али симптоматично је да Руси не улажу још већи напор у заузимању ових просторија у тренутку када Запад још увек не може да пошаље нову значајнију помоћ Украјини. Уместо да се искористи фактор времена, па чак и по цену пуштања делова украјинских снага да се повуку, и да се заузму те територије, ми гледамо како Руси прећутно дозвољавају да Бајден дође у Кијев и тиме јасно да до знања свима да ће рат потрајати.
Не желим да спекулишем да ли постоји договор Москве и Вашингтона, али мислим и да Руси, својим повременим преспорим напредовањем, изгледа желе, колико и Американци, да овај рат заиста траје до последњег Украјинца.
Зато могу само рећи да ми се Суровикин много више свидео као војни стратег од Герасимова. Једноставно, све ми је тада деловао више војнички, стратешки утегнуто, родовски координисано и прецизно. Укључујући и повлачење са Херсона.
Могућа су само два разлога због тренутне ситуације: примарно је да Велике силе сматрају да још није моменат за Велику мировну конференцију и да се чекају избори у САД; а секундарни да су мало пресушили ресурси не само на Западу, него и у Русији, и да се чека допуна муницијом са различитих страна.
Било шта да је у питању, уверен сам да Руси сад греше што не крену жешће, јер су Украјинци малтене на коленима и за њих саме је боље да ово крене према крају. Овако, Украјини прети тотално уништење, а Русији расте и то енормно цена овог рата.
Једна од основних филозофија рата је када треба кренути у фазу завршетка. Бојим се да ко год се играо са тим тренутком није добро прошао.
На ширем подручју Авдејевке, као и на линији рудника Бахмут - Соледар, користећи природне географске ресурсе, као и цивилну инфраструктуру направљену деценијама уназад, припадници Украјинске војске су, за 7-8 година, створили један од најјачих икада постојалих одбрамбених система. Много је знања, новаца и труда уложено у ове пројекте.
То је несумњиво оправдање за Руску војску која је закочена на овом главном правцу удара својих снага. Међутим, морам прокоментарисати да ми се не допада развој ситуације, односно спорост у овој фази СВО. Наиме, нема сумње да ће Руси скршити отпор у Бахмуту, а доцније и на Авдијевки, али симптоматично је да Руси не улажу још већи напор у заузимању ових просторија у тренутку када Запад још увек не може да пошаље нову значајнију помоћ Украјини. Уместо да се искористи фактор времена, па чак и по цену пуштања делова украјинских снага да се повуку, и да се заузму те територије, ми гледамо како Руси прећутно дозвољавају да Бајден дође у Кијев и тиме јасно да до знања свима да ће рат потрајати.
Не желим да спекулишем да ли постоји договор Москве и Вашингтона, али мислим и да Руси, својим повременим преспорим напредовањем, изгледа желе, колико и Американци, да овај рат заиста траје до последњег Украјинца.
Зато могу само рећи да ми се Суровикин много више свидео као војни стратег од Герасимова. Једноставно, све ми је тада деловао више војнички, стратешки утегнуто, родовски координисано и прецизно. Укључујући и повлачење са Херсона.
Могућа су само два разлога због тренутне ситуације: примарно је да Велике силе сматрају да још није моменат за Велику мировну конференцију и да се чекају избори у САД; а секундарни да су мало пресушили ресурси не само на Западу, него и у Русији, и да се чека допуна муницијом са различитих страна.
Било шта да је у питању, уверен сам да Руси сад греше што не крену жешће, јер су Украјинци малтене на коленима и за њих саме је боље да ово крене према крају. Овако, Украјини прети тотално уништење, а Русији расте и то енормно цена овог рата.
Једна од основних филозофија рата је када треба кренути у фазу завршетка. Бојим се да ко год се играо са тим тренутком није добро прошао.