26-03-2023, 03:01 PM
Како рече Немања Девић у рецензији ове књиге, не постоје искључиво локалне историје, али се суштински, динамике и догађаји с. Доње и Горње Грбице из прве половине 20. века, не разликују од свих других села Груже и Шумадије.
Крагујевчанин Стеван Смиљанић, заклети завичајац из гружанских Грбица пали кандило и растерује мрак од комунистичке анестезије настале још 1945. године. Он говори о једном од првих четничких одреда - Грбичком, о сеоском попу, учитељу, сељаку, подофицирима у ЈВуО, о људима који су правили разлику у односу на друге, а доживели голготу и заборав.
Смиљанић пише о свом селу заглављеном у близини Крагујевца, обележеног на најстрашнији начин за покушај враћања слободе у којем су учетвовали многи четници Грбичани. Све је у именима и табелама, тамо где су комунисти имали имали хронични национални мањак по њиховим познатим спомен таблама по сеоским домовима, споменицима и хроникама села. Све то педантно и уверљиво, са пуно података и ваљаних извора, слика и сведочења покушава и успева да рехабилитује Смиљанић. Свеколико страдање грбичко је и страдање српско од јесени 1944. године, па до данас, ја бих рекао.
Тачно је да су га на више места повукле емоције и безпотрбно наметање закључака, поред јасних историјских показивача, које је он, опет тешким одрицањем, пронашао. Све је то не битно у односу на стварни садржај овог важног незаборава.
Све препоруке.
Крагујевчанин Стеван Смиљанић, заклети завичајац из гружанских Грбица пали кандило и растерује мрак од комунистичке анестезије настале још 1945. године. Он говори о једном од првих четничких одреда - Грбичком, о сеоском попу, учитељу, сељаку, подофицирима у ЈВуО, о људима који су правили разлику у односу на друге, а доживели голготу и заборав.
Смиљанић пише о свом селу заглављеном у близини Крагујевца, обележеног на најстрашнији начин за покушај враћања слободе у којем су учетвовали многи четници Грбичани. Све је у именима и табелама, тамо где су комунисти имали имали хронични национални мањак по њиховим познатим спомен таблама по сеоским домовима, споменицима и хроникама села. Све то педантно и уверљиво, са пуно података и ваљаних извора, слика и сведочења покушава и успева да рехабилитује Смиљанић. Свеколико страдање грбичко је и страдање српско од јесени 1944. године, па до данас, ја бих рекао.
Тачно је да су га на више места повукле емоције и безпотрбно наметање закључака, поред јасних историјских показивача, које је он, опет тешким одрицањем, пронашао. Све је то не битно у односу на стварни садржај овог важног незаборава.
Све препоруке.