22-04-2023, 10:56 AM
Влатко Мачек је једно велико зло и што се мене тиче прави отац НДХ. Уз Степинца.
Он је, фигуративно, дао психо-Павелићу не пун пиштољ него пун митраљез у руке и после се правио енглез кад је овај кренуо да пуца.
Мачек је пре рата створио своју страначку паравојску - "Хрватску грађанску и сељачку заштиту" коју је 10. априла уступио Павелићу. Истина је да је Павелић стигао из Италије са два камиона усташа и да са њима неби могао ништа конкретно да уради, да након Мачековог позива "Заштитари" нису постали усташе са којим је Павелић могао да уради свашта... и урадио је, на жалост.
Његово предратно политичко деловање је најзаслужније за хрватску издају у априлском рату. А он се и за то време "курвао" па је у почетку био са Краљем и Владом да би је после напустио и отишао у Загреб да позове своје "присташе" да подрже Павелића и усташе. А у Влади је за сваки случај оставио своје људе од којих је најпознатији Иван Шубашић који је пред крај рата споразумом са Брозом поништио заслуге Краљевине Југославије и њене непредате Војске у Савезничкој победи.
И најгора ствар у вези њега је што је пред рат успео да се наметне као лидер опозиције. Бити у опозицији према власти само по себи није лоше, штавише, али проблем са Мачекоом као опозиционим лидером је у томе што је он под фирмом борбе за парламентарну демократију водио борбу за Бановину Хрватску - државу у држави. Није га интересовала ни Југославија ни парламентаризам ни демократија већ искључиво Хрватска и Хрвати и како да се што више ојача њихов положај.
На крају се десно крило Мачекове опозиције приклонило усташама, а лево комунистима. А оба против Југославије. Мачек је званично остао ни тамо ни вамо и не бих се изненадио да је после рата постао премијер Југославије. Уосталом кад је Конрад Аденауер постао канцелар Немачке а кокетирао је са нацистима, а Аминторе Фанфани Италије а био је члан Фашистичке странке, што неби и Мачек који је кокетирао са усташама, постао премијер Југославије. На крају крајева његов рођак је био Станислав Мачек, пољски генерал са великим угледом међу западним савезницима.
Мачек је био опасан манипулатор и вешт политичар, али није био наш него је био непријатељ. Тако да се са њим ни у којој опцији нисмо могли усрећили.
Он је, фигуративно, дао психо-Павелићу не пун пиштољ него пун митраљез у руке и после се правио енглез кад је овај кренуо да пуца.
Мачек је пре рата створио своју страначку паравојску - "Хрватску грађанску и сељачку заштиту" коју је 10. априла уступио Павелићу. Истина је да је Павелић стигао из Италије са два камиона усташа и да са њима неби могао ништа конкретно да уради, да након Мачековог позива "Заштитари" нису постали усташе са којим је Павелић могао да уради свашта... и урадио је, на жалост.
Његово предратно политичко деловање је најзаслужније за хрватску издају у априлском рату. А он се и за то време "курвао" па је у почетку био са Краљем и Владом да би је после напустио и отишао у Загреб да позове своје "присташе" да подрже Павелића и усташе. А у Влади је за сваки случај оставио своје људе од којих је најпознатији Иван Шубашић који је пред крај рата споразумом са Брозом поништио заслуге Краљевине Југославије и њене непредате Војске у Савезничкој победи.
И најгора ствар у вези њега је што је пред рат успео да се наметне као лидер опозиције. Бити у опозицији према власти само по себи није лоше, штавише, али проблем са Мачекоом као опозиционим лидером је у томе што је он под фирмом борбе за парламентарну демократију водио борбу за Бановину Хрватску - државу у држави. Није га интересовала ни Југославија ни парламентаризам ни демократија већ искључиво Хрватска и Хрвати и како да се што више ојача њихов положај.
На крају се десно крило Мачекове опозиције приклонило усташама, а лево комунистима. А оба против Југославије. Мачек је званично остао ни тамо ни вамо и не бих се изненадио да је после рата постао премијер Југославије. Уосталом кад је Конрад Аденауер постао канцелар Немачке а кокетирао је са нацистима, а Аминторе Фанфани Италије а био је члан Фашистичке странке, што неби и Мачек који је кокетирао са усташама, постао премијер Југославије. На крају крајева његов рођак је био Станислав Мачек, пољски генерал са великим угледом међу западним савезницима.
Мачек је био опасан манипулатор и вешт политичар, али није био наш него је био непријатељ. Тако да се са њим ни у којој опцији нисмо могли усрећили.