[Ђорђе Ивковић]

Нимбусе, која је Твоја процена - колико оваквих случајева живи на територији данашње Србије?

То је питање са немогућим одговором. да кажемо "много" били би скромни у оцени. Имали смо Бобека и браћу Чајковски нпр. Имали смо Марију Црнобори, која је снимала рекламне филмове за усташе, па доведена у Београд да буде главна звезда ЈКП у време када је Жанка Стокић таворила у апсима. Томислав Марчинко (из усташке колонистичке породице у Срем током рата, па глодур "Дневика" и аутономашка дубока држава, па затим Туђманова информативна ударна песница и аутовани усташа)... Тренутно имамо Брнабићку ( мада, нашао сам Брнабиће кој су и данас одани ОРЈУНА и изјашњавају се као Далматинци, не као Хрвати). До ње је Томислав Жигманов, ван сваке сумње. Да поменемо Вању Удовичића и оног екс министра Серклића. Па колоритни Чадеж из Привредне коморе. Оне ситније срећемо сваки дан. Ја знам један такав случај, дословно идентичан као из овог сведочења.
Кад би томе додали исте такве из других народности, акцијашке ударнике и жртве фашитичког терора, Шиптари рецимо сви у јавном животу су листом били такви, па Мађари...краја набрајању нема...
Сигурно је да имају већи утицај него што их бројчано има.
Кад се к томе додају Срби који су били у усташама и домобранима, па актуелни "недовршени Хрвати" (шта вреди што је Драган Бурсаћ Србин, кад размишља као сваки озбиљни усташа)... у Србији живи исто усташа у срцу колико и нормалних људи.
Знам да нисам одговорио задатку, али боље не умем.