[Boško]

Милославе можда је вријеме да надопуните  чланак "Формација Југословенске војске крајем 1943. године: 50. Романијски корпус"?

50. Романијски корпус – Горски штаб 220

Ево допуне:

- обавјештајна служба: поручник Славомир Ђурковић до децембра 1944, па капетан II класе Владо Ђерић.

- Власеничка бригада: Момчило Мићић до 11. октобра 1942. године када су га на превару убили партизани из Шековића. Након његове смрти командант је Рајко Вуковић, па кроз 1943. поручник Павле Стриковић, а у октобру 43. Рајко Вуковић. Од 1944. капетан Раде Тушевљаковић до 1946, затим Борко Радовић до 17. фебруара 1947. кад је погинуо на Соколини, Хан Пијесак.

Летеће бригаде/одреди: 
- Романија
- Игман
- мајор Бошко Тодоровић
- Лелија.

Ovo pitanje treba posmatrati pre formiranja brigade i nakon formiranja Vlaseničke brigade. Od početka ustanka u Istočnoj Bosni, pa do formiranja Vlaseničke brigade na teritoriji Vlaseničkog sreza je bilo više četničkih jedinica ili odeda. Vođa i organizator ustanika u Vlaseničkom i Srebreničkom  srezu bio je Aćim Babić, dok je organizacija Pere Đukanovića bila samo u jednom malom dijelu Srebreničkog sreza. Na teritoriji Vlaseničkog sreza bilo je više četničkih odreda i to: Planinski četnički odred (pod direktnom komandom Aćima Babića), četnički odred braće Rajka i Miloša Čelonje, Cikotski odred pod komandom Rajka Bobara, Papraćki četnički odred Janka Bašića, te je to stanje do kraja avgusta 1941. godine. Početkom septembra imamo Bosanski četnički odred (Derventski četnički odred Rajka Čelonje) i Vlasenički četnički odred. Krajem oktobra 1941.godine major Jezdimir Dangić je imenovao akt. kapetana Miloša Dragićevića za komandanta Vlaseničkog četničkog odreda u čiji sastav su ušli Vlasenički, Milićki (komandant Ljubo Cvetković, potom poručnik Obradović, pa od januara ponovo Ljubo Cvetković), Derventski, Donjozalukovački, Cikotski (komandant Rajko Bobar, a jedno vreme poručnik Stevo Vojinović), Planinski i Knežinski bataljon. Kapetan Dragićević je komandovao do početka januara 1942. godine, tačnije do početka nemačke ofanzive u Istočnoj Bosni, kada je napustio teren Istočne Bosne, te je za komandanta postavljen Miloš Čelonja. Nakon nemačke ofanzive sredinom januara 1942. godine pa do momenta formiranja Vlaseničke brigade u jesen 1942. godine, imamo jedan težak period za narod ovog sreza jer su istovremeno baš na ovom prostoru prvo napali partizani pa Crna legija, što je za posledicu imalo da je 90% kuća na teritoriji sreza bilo zapaljeno i preostali narod koje ustaše nisu ubile, četnici su uspeli prebaciti preko Drine u Bajinu Baštu, koje je Komesarijat za izbeglice Milana Nedića dalje zbrinuo civile iz Bosne.

Vlasenička brigada JVuO je formirama tek u jesen 1942. godine, prvi komandant Vlaseničke brigade bio je rez. poručnik Momčilo Moćo Mićić, njegov zamjenik Rajko Čelonja. Načelnik štaba brigade je akt. žandarmerijski narednik Andrija Rastović iz Srba (pre rata komandir Žandarmerijske stanice u Drinjači), na ovoj funkciji je bio do novembra 1942. godine kada je poslat u Semberiju i postavljem za komandanta 1. Bijeljinske brigade, dok je komandant Vlaseničkog sreza Miloš Čelonja (prethodno komandant Vlaseničkog četničkog odreda, dok je Mićić bio komandant sreza) u nekim dokumentima se spomnje kao Miloš M. Vuković (Čelonja je nadimak). To je prvi komandni sastav Vlaseničke brigade JVuO. Nakon ubistava Momčila Mićića početkom decembra 1942. godine,  komandanti brigada su bili Rajko Čelonja, Miloš Čelonja, pa ponovo Rajko Čelonja (nakon što je u martu 1943. godine u selu Kusače kod Han Pijeska zarobljen Miloš Čelonja od strane ustaša), da bi u aprilu 1944. godine postavljen kapetan Radomir Rade Tuševljaković (pre toga načelnik štaba Srebreničke brigade). Poručnik Pavle Striković bio je vršilac dužnosto komandanta i to samo u kratkom periodu od nekoliko dana do postavljanja novog komandanta, pa se može reći da je samo na papiru bio komandant.